Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Jaèanje globalizacije pojaèava efekat prelivanja finansijske krize o èijim je skrivenim uzrocima, putevima i strašnim posljedicama za privrede i društva u svijetu, neophodno ponovo razmisliti, ocijenio je profesor podgorièkog Ekonomskog fakulteta, Saša Popoviæ. Prema njegovim rijeèima, globalizacija ne znaèi samo uklanjanje prepreka koje usporavaju meðunarodne tokove kapitala veæ i onih koje sprjeèavaju prenošenje finansijskih kriza. Finansijska nestabilnost, kako je dodao, nije izolovan dogaðaj, kao što ljudi obièno misle veæ nastaje jednovremenom kombinacijom ekonomskih i finansijskih neravnoteža, kao što su veliki rast cijene robe, ubrzana ekspanzija i visok nivo investicionih aktivnosti. »Tokom protekle tri godine postalo je oèigledno da smo sve to doživjeli. Ono što široka javnost izgleda ne razumije je èinjenica da je amerièka kreditna kriza bila samo okidaè èiji je domino efekat proizveo globalnu finansijsku«, rekao je Popoviæ za èasopis Bankar. Razlog te, kako je ocijenio, ludosti je to što diversifikacija investicija u normalnim okolnostima pomaže da se diversifikuje rizik, dok u nenormalnim periodima ima suprotan efekat – širi zarazne bolesti finansijske imovine meðu najširom publikom. »Postoji mnogo razlièitih razloge ove krize i teško je naæi jednog krivca. Da li smo mi navodno nedužni graðani doista nedužni u kontekstu ekonomskih previranja?«, pita Popoviæ. Teorija, kako je kazao, ukazuje na dva tipa spekulanata koji uèestvuju u stvaranju cjenovnog mjehura. Prvi vjeruju da æe iz nekog razloga cijena robe znatno porasti i ostati na tom nivou neodreðeno vrijeme, dok drugi zagovaraju »teoriju veæe budale« prema kojoj je razumno kupovati robu sve dok postoji barem jedna »veæa budala« kojoj se ona kasnije može prodati po višoj cijeni. »U takvom psihološkom okviru sve što je potrebno za stvaranje mjehura je postojanje nekog ko je spreman da finansira našu pohlepu narušavanjem kreditnih standarda«, naveo je Popoviæ. Prema njegovim rijeèima, tokom perioda ekstremnog rasta komercijalne banke i drugi kreditori obièno snižavaju kreditne standarde. »Kreditni standardi su imali tendenciju pada uporedo sa širenjem kreditnog buma. Ovo je u skladu sa zbirnim dokazima o kreditnom bumu na meðunarodnom planu«, kazao je Popoviæ. Naraušavanje kreditnih standarda, kako je dodao, povezano je sa brzom stopom rasta cijena nekretnina, što je u skladu sa shvatanjem da su kreditori donekle igrali na kartu nastavljanja tog trenda, uzdajuæi se u to da klijenti koji nijesu u stanju da izmire obaveze uvijek mogu da aktiviraju kolaterale i isplate zajam. »Promjene u strukturi tržišta takoðe su bile znaèajne - kriterijumi za odabravanje kredita više su snižavani u regionima gdje su velike i agresivne institucije prodrle na tržište, a kojih prethodno tamo nije bilo. Sve veæe pribjegavanje banaka prodaji kredita i sekjuritizaciji imovine izgleda da je uticalo na ponašanje kreditora, pri èemu su kreditni standardi više snižavani u regionima u kojima su kreditori prodali veæi dio inicijalnih kredita«, objašnjava Popoviæ. Blaži monetarni uslovi su, smatra on, takoðe odigrali ulogu pri èemu je ciklus kreditnih standarda oponašao ciklus kamatnih stopa Federalnih rezervi (FED). Prema rijeèima Popoviæa, na tržištu visokoriziènih hipotekarnih kredita veæina tih efekata bila je jaèa i znaèajnija nego na primarnom, gdje su odluke o odbijanju kredita bile, izgleda, više povezane sa osnovnim ekonomskim pokazateljima. »U vrijeme krize kada se neminovno trpe ogromni gubici i kada nas muèi nedostatak povjerenja, skloni smo da okrivljujemo sofisticirane modele za procjenu rizika, investicione inovacije, rejting agencije, monetarne autoritete, politièare direktore banaka, pa èak i manjine«, navodi Popoviæ.« Teško je zapravo reæi ko je kriv«. Èak i ako, kako je zakljuèio, neko naknadno sazna precizan odgovor, to sigurno ne rješava problem. (kraj) bvm /nus