Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori ne treba samo javni sektor da preispita regulatorni i institucionalni okvir kako bi primjenio zakone i standarde EU, veæ i privatne kompanije, poruèio je predstavnik Evropske komisije u zemlji Martin Harvi /Harvey/. »Što prije privatne kompanije prilagode svoju proizvodnju robe i usluga ovim zahtjevima, to æe biti uspješnije na širem tržištu. Organizacije poput privrednih komora i trgovinskih udruženja mogu takoðe doprinijeti ovom procesu«, kazao je on u intervjuu agenciji Mina-business. Crna Gora se, prema njegovom mišljenju, zaista suoèava sa znaèajnim izazovima u uspostavljanju potrebnih administrativnih aranžmana, na prvom mjestu u cilju primjene veoma opširnih obaveza u vezi sa sporazumom o stabilizaciji i asocijaciji, a zatim i daljim koracima na putu evropskih integracija. »Ne postoje lake preèice, ali Crna Gora može uèiti iz iskustva drugih zemalja koje su prošle slièan period tranzicije i uspješno odgovorile na njene izazove u prethodnim godinama«, smatra on. Evropska komisija, kako je rekao Harvi, želi da bude sigurna da æe Crna Gora od samog poèetka primjene sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju glatko sprovoditi propisane carinske procedure, poput pravila o porijeklu robe, i politiku konkurencije. Obje te oblasti, obuhvaæene su takozvanim privremenim sporazumom, koji se primijenjuje prije ostatka odredbi iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Harvi je ocijenio da u ekonomiji Crna Gora bilježi odreðen napredak ka funkcionalnoj tržišnoj privredi, dodajuæi da reforme moraju biti nastavljene u cilju osposobljavanja za borbu sa konkurentskim pritiskom i tržišnom snagom EU. “Makroekonomska stabilnost je popravljena, ekonomski rast je uhvatio korak, a inflacija je obuzdana. Ipak, ekonomski rast zavisi od nekoliko kljuènih sektora i preduzeæa, tržište rada je rigidno i nezaposlenost visoka”, precizirao je on. Prema njegovim rijeèima, Crna Gora æe sama odrediti sopstvenu brzinu na putu evropskih integracija, a sada pokazuje priliènu politièku odluènost i entuzijazam za taj proces meðu stranaèkim liderima, u administraciji i civilnom društvu. “Te politièke namjere treba da budu prevedene u stvarnost kroz novu regulativu i adminstrativne aranžmane u više oblasti, usklaðene sa sporazumom o stabilizaciji i asocijaciji, a nakon toga strogo primijenjene”, rekao je Harvi. Programi pomoæi EU i njenih èlanica pomoæi æe Crnoj Gori da se suoèi sa bitnim izazovima, ali æe ona sama snositi punu odgovornost, što nekad ukljuèuje i usvajanje teških odluka, naveo je on. Harvi tvrdi da je teško i vjerovatno obmanjujuæe direktno porediti razlièite aktuelne i potencijalne kandidate za èlanstvo u EU zbog specifiènih i veoma znaèajnih uslova i problema. On je podsjetio da je i za Rumuniju i za Bugarsku, najnovije èlanice EU, Evropski sporazum, koji sadrži mnogo odredbi sliènih onima iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na snazi od 1995. godine, dok su pregovori o asocijaciji poèeli poèetkom 2000. “Obje te zemlje su išle putem evropskih integracija na bazi ugovornih odnosa duže od deset godina. Napredak i problemi svake od njih su u toku tog procesa dobro dokumentovani”, objasnio je on. Za EU je od kljuène važnosti da graðani Crne Gore budu dobro informisani o pravima i obavezama procesa evropskih integracija. “Koristi, ali i izazovi i rizici, evropskih integracija moraju biti bolje objašnjeni javnosti ne samo u zemljama aktuelnim i potencijalnim kandidatima, veæ i u èlanicama EU. Evropska komisija može da pomogne u tim procesima, ali nacionalne vlade treba da ih vode, uz podršku regionalnih vlasti i tijela civilnog društva koja su najbliža javnosti”, smatra Harvi. Komisija je 2005. godine poèela dijalog civilnog društva izmeðu EU i zemalja kandidata i onih koje bi mogle da steknu taj status. Cilj tog programa je da promoviše meðusobno dejstvo izmeðu nevladinih organizacija, poput razmjene studenata ili studijske posjete novinara, ali i izmeðu sindikata i poslovnih zajednica. (kraj) anf/kmh