Podgorica, (MINA) - Izgradnja hidroelektrana na rijeci Moraèi neæe izazvati bitnije promjene u klimi tog podruèja, rekao je direktor Hidrometeorološkog zavoda Crne Gore (HMZCG), Luka Mitroviæ. On je agenciji MINA kazao da javnost može da bude mirna, jer je Klimatski model koji je uraðen za podruèje buduæih akumulacija, pokazuje da neæe biti veæih promjena klime ni u podruèju Skadarskog jezera, Podgorice i Kolašina. HMZCG je uradio Klimatski model u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i Kfw bankom. „Mi smo, na osnovu analize svih klimatskih parametara, prije svega temeperature, vlažnosti vazduha i padavina u toj topografiji, umetnuli u kompjuterski sistem buduæe akumulacije i na osnovu tih proraèuna došli do podataka da se temperatura vazduha bitnije ne mijenja“, rekao je Mitroviæ. On tvrdi da æe temperatura vazduha porasti za manje od jednog stepena u samoj blizini akumulacije. „Vlažnost vazduha se poveæava deset do 15 odsto u ljetnjem dijelu godine, kada je relativna vlažnost niska. I naravno, padavine ostaju na istom nivou ili su èak poveæane, što je bitno za punjenje tih akumulacija“, naveo je Mitroviæ. On je objasnio da Klimatski model predstavlja, osim što je najbolja svjetska praksa i najveæe dostignuæe meteorološke nauke, numerièko modeliranje atmosfere i prostora topografije, kao i da može projektovati kakava æe klima biti što se tièe lokalnih uticaja. „Naravno mi smo analizirali i globalni uticaj klime, kako æe se globalne promjene klime odraziti na ovaj prostor i na osnovu tih procjena iz IPCC-ja došli smo do podataka da neæe biti nekih drastiènih smanjenja padavina i poveæanja temperature“, kazao je Mitroviæ. Generalno, kako je rekao, Klimatski model je dao veoma pozitivne odgovore tako da velikih klimatskih amnomalija nema, a neæe se promijeniti ni stanje biodiverziteta u okolini akumulacija. On je podsjetio da je HMZCG zadužen da prati stanje vode i vazduha, dodajuæi da se na osnovu baze podataka i analize može kazati da je Crna Gora bogata vodom zahvaljujuæi velikoj kolièini padavina. „Znaèi, to prirodno bogatstvo treba iskoristiti i realizovati u smislu održivosti, jer znamo da te padavine formiraju vodotoke. Vodotok Moraèe u potpunosti je crnogorski i od brojnih pritoka nastaje jedna moæna rijeka u odreðenim djelovima godine“, rekao je Mitroviæ. On je naveo da su vode Moraèe u veæem dijelu godine visoke, odnosno s jeseni, tokom zime i na proljeæe, dok su u toku ljeta niske. „Ono što je prednost izgradnje akumulacije jeste da se te visoke vode uspore i saèuvaju, i na neki naèin sprijeèi plavljenje dijela Skadarskog jezera, odnosno obodnih ravnica. Dakle, da ima taj efekat smanjenja poplavnih talasa, a sa druge strane da ta voda bude akumulirana za ljetne mjesece, kada imamo deficit padavina i mnogo manje vode“, rekao je Mitroviæ. On je kazao da, s aspekta hidrologije i meteorologije, u potpunosti podržava izgradnju brana na Moraèi, s tim što bi trebalo da to budu višenamjenske akomulacije. „Ne samo akumulacije za proizvodnju elektriène energije, nego da se mogu koristiti za ribarstvo, turizam i vodosnabdijevanje“, rekao je Mitroviæ i dodao da je projekat hidroelektrana na Moraèi održiv i sa ekonomskog i s ekološkog aspekta. On je istakao da ekologija nije samo zaštita prirode, kako mnogi žele istaæi, nego i korišæenje. „Korišæenjem odreðenih prirodnih resursa možete vršiti i zaštitu“. (kraj) del/isf