Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Zanatsko-preduzetnièka komora (ZPK) pozvala je inspekcijske organe da od ove godine poènu u potpunosti da primjenjuju Zakon o inspekcijskom nadzoru, jer æe se na taj naèin suzbiti siva ekonomija i tek tada æe postojati slobodno tržište. Izvršni direktor te nevladine organizacije (NVO), Boris Marðonoviæ, kazao je da puna primjena Zakona znaèi da se inspekcijski organi najprije najave, daju razuman rok za uklanjanje eventualnih nedostataka, urade administrativnu ili fizièku provjeru pa tek onda napišu kaznu. “Tako æemo zaista suzbiti sivu ekonomiju, budžet æe u svakom smislu biti veæi i tek tada æemo imati slobodno tržište, jer je do sada privreda radila po pravilima nelegitimne konkurencije. Danas je naše društvo dovoljno zrelo za jedan novi društveni konsenzus i promjenu ovakve paradigme”, rekao je Marðonoviæ agenciji Mina-business. Što se tièe konkretnih predloga za ovu godinu, Marðonoviæ smatra da bi trebalo poveæati granicu za registraciju poreza na dodatu vrijednost (PDV) sa dosadašnjih 18 hiljada EUR na 36 hiljada EUR. “Naime, u posljednje vrijeme primjeæujemo tendenciju razvoja uslužnog zanatstva koje ima veoma malo ili nema ulaznih faktura. Za njih registracija na PDV po prelasku obrta od 18 hiljada EUR znaèi podizanje cijena usluga prema krajnjim potrošaèima za 19 odsto što je bolno za potrošaèe i što opet koristi siva ekonomija”, objasnio je Marðonoviæ. Prema njegovim rijeèima, poveæanje te granice neæe smanjiti atraktivnost poreskog kredita kod preduzetnika i privrednih društava koja kupuju robu i sirovine. Isto to su uradili Hrvati, Makedonci i druge države u regionu i šire slijedeæi primjere država èlanica Evropske unije (EU). “Mogu da shvatim da jednoj mladoj državi nijesu prioritet šarolika i mnogobrojna mala i srednja preduzeæa, ali ne mogu da shvatim da se ne primjenjuje zakon. Ne može biti da danas inspekcija još ne ulazi u objekte na kojima nema naziva firme. Ne može biti ni to da se u medijima i na internetu još reklamiraju nelegitimne zanatske usluge bez ikakvih sankcija, a postoje èak i materijalni dokazi”, ocijenio je Marðonoviæ. Osim toga, kako smatra, inspekcijske službe ne rade svoj posao na potpuno zakonit naèin. “Veæ nekoliko godina dobijamo izvještaje od vlasnika mikro, malih i srednjih preduzeæa da inspektori upadaju u njihove radnje, veoma èesto bahato, nenajavljeno i bez ikakvog dokaza o sumnji da bi prethodno obavještenje subjekta nadzora umanjilo efikasnost inspekcije”, precizirao je Marðonoviæ. Inspektori, kako je rekao, kažnjavaju bez upozorenja i davanja razumnog roka za otklanjanje eventualnih nedostataka i time krše naèelo preventivnosti. “Pri tome èesto objasne da moraju barem za nešto da vas kazne, jer imaju navodnu kvotu koju moraju da ispune. Time demonstriraju samovolju i ruše ugled države u oèima graðana. Osim toga, objavljivanje naziva kažnjenih firmi u javnosti je ne samo povreda službene tajne, nego se i nanosi šteta imidžu preduzeæa”, smatra Marðonoviæ. Na pitanje koje su to najozbiljnije barijere za zanatska preduzeæa, Marðonoviæ je rekao da su to nepostojanje sistema zanatskih kvalifikacija i siva ekonomija. “Kada kažem da mi nemamo nikakav sistem zanatskih kvalifikacija, mislim prije svega na praktièno osposobljavanje u preduzeæima koje smo imali do 70-ih godina, èak i u industrijskom zanatstvu”, precizirao je Marðonoviæ. Da bi se stvari pomjerile sa mrtve taèke, Marðonoviæ je rekao da su pokrenuli sistem majstorskih obuka koje æe omoguæiti kvalifikacije iste vrijednosti kao u državama èlanicama EU odnosno meðunarodno priznavanje. “To znaèi da æe prvi zanatski majstori u Crnoj Gori imati ne samo otvoren pristup tržištu rada i poslovnom nastanu, nego i prekograniènim uslugama što æe nas konaèno izvesti iz gastarbajterskog usuda koji nas prati generacijama unazad”, smatra Marðonoviæ. On je pozvao ministarstva prosvjete i ekonomije da noveliraju kljuène zakone za razvoj srednjestaleške privrede i prilagode ih njenim realnim potrebama i izazovima. To se odnosi, prije svega, na Zakon o državnoj upravi i uredbu o organizaciji njenog rada u kojoj, na primjer, Ministarstvo ekonomije nema nadležnosti u oblasti zanatskog obrazovanja i struènog osposobljavanja ili Zakon o struènom obrazovanju koji još preferira školski sistem sticanja zanatskih kvalifikacija, pa sve do Zakona o zanatstvu u kojem ima nedoreèenih javnih ovlašæenja. “Dokle god ove dvije institucije ne budu sistemski umrežene, efekti njihovog rada æe mimoilaziti sektor zanatstva”, dodao je Marðonoviæ. Prema njegovim rijeèima, drugi goruæi problem u zanatstvu je izuzetno veliki uticaj sivog tržišta na ovaj sektor. “U komunikaciji sa nadležnim ustanovama još dobijamo odgovor da država nema dovoljno kapaciteta da utièe na sivu zonu u zanatstvu, a ja bih rekao da još nema posveæenosti. Prema njihovom mišljenju, teško je, navodno, razdvojiti zanatstvo od trgovine”, rekao je Marðonoviæ. On je naveo da se možda mora objasniti inspektorima da je pekar svako ko od vreæe brašna pravi i prodaje, direktno ili posredno, kruh i peciva, automehanièar svako ko vrati bezbjedno servisirano ili popravljeno motorno vozilo, zidar svako ko izgradi ili renovira objekat i tako redom za 130 zanatskih zanimanja u osam sektora. “U svakom od njih je uticaj sivog tržišta kamen spoticanja za razvoj”, zakljuèio je Marðonoviæ. (kraj) sam