Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Glavni problem radnika u Crnoj Gori su loši poslodavci koji iskorišæavaju i otpuštaju zaposlene, smatra generalni sekretar Evropske federacije sindikata tekstila, odjeæe i kože, Patrik Itšert /Patrick Itschert/. Prema njegovim rijeèima, loši poslodavci, umjesto da saslušaju zahtjeve radnika za veæim zaradama i boljim uslovima, daju im otkaze. "To se dešava i u drugim zemljama regiona i tu smo da pomognemo ugroženim radnicma«, rekao je Itšert na seminaru o organizovanju radnika tekstila u jugoistoènoj Evropi (JIE), koji je održan u Podgorici. On je kazao da bi i Evropska federacija poslodavaca trebalo da razgovara sa predstavnicima Crne Gore, kako bi se odnos prema radnicima promijenio. »Oni bi trebalo da razgovaraju sa crnogorskim poslodavcima, jer, ako Crna Gora želi da bude èlanica Evropske unije (EU), ona treba da se ponaša ispravno«, dodao je Itšert. On je rekao da je kriza sindikalnih organizacija aktuelna i u ostalim djelovima Evrope i da æe Federacija pokrenuti niz aktivnosti i kampanja kako bi radnici postali svjesni svojih prava. »Suoèavamo se sa problemom sve manjeg broja sindikalnih èlanova, naroèito u zemljama u tranziciji. Zato širom Evrope kreæemo sa kampanjama kojim želimo da pridobijemo nove èlanove, kako bi stvorili jake radnièke organizacije, sposobne da se izbore za svoja prava«, precizirao je Itšert. On je kazao da su jaki sindikati potrebni i za evropski socijalni dijalog, zbog èega razgovaraju sa aktivistima iz svih regiona. Predsjednik Sindikata tekstila, kože, obuæe i hemijske industrije Crne Gore, Vidak Ðuranoviæ, saopštio je da su sindikalne organizacije pokazale da znaju da se izbore sa problemima, zahvaljujuæi kolektivnim ugovorima. On je naveo da se u nekim kompanijama taj dokument ne poštuje, ali da svuda gdje postoje organizovani sindikati, spor se rješava u korist radnika. »Savez sindikata (SSCG), svuda gdje postoje sindikalne organizacije, brzo reaguje, pa Inspekcija rada i nadležni sudovi odluèuju u korist ošteæenih radnika svuda gdje se krše njihova prava«, tvrdi Ðuranoviæ. On je kazao da crnogorski radnici štrajkuju uglavnom zbog kršenja osnovnih prava, pa štrajkovi više lièe na buntove nezadovoljnih graðana, nego na radnièke proteste. »U zemljama koje nijesu prošle ovu fazu kroz koju mi prolazimo, radnici štrajkuju tražeæi poveæanje zarada, poboljšanje uslova na radnom mjestu, eventualnih zagaðenja, dok se kod nas uglavnom štrajkuje zbog ugrožavanja osnovnih prava, egzistencije, ili nepoštovanja Zakona o radu i kolektivnog ugovora«, rekao je Ðuranoviæ. On je dodao da je takvih štrajkova, ipak, sve manje, posebno nakon rješavanja državnog statusa Crne Gore. Predstavnik Sindikata tekstila Slovenije, Anton Rozman, kazao je da radnici ne bi smjeli da se plaše organizovanja jer samo tako mogu da odbrane svoja prava. »Važno je udruživati se. Ne podržavam podjele sindikata na crne, bijele i ostale jer je najbitnije da radnici ne ostanu izolovani«, poruèio je Rozman. Radnici, kako je saopštio, samo na organizovan naèin mogu ostvariti svoja prava i ojaèati pregovaraèku poziciju sa poslodavcima. Sindikat je, prema njegovim rijeèima, najbolji model organizovanja, jer æe poslodavac ozbiljnije shvatiti radnièke zahtjeve, a veæa je i moæ štrajka. »U Sloveniji je 2005. godine bio organizovan veliki štrajk sa 50 hiljada ljudi u zimskom periodu, zbog velike reforme poreza i promjene modela zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Da nije bilo tog štrajka, Vlada bi sprovela planove i nametnula svoje modele saradnje«, dodao je Rozman. On je kazao da je kolektivni ugovor, poslije Zakona o radu, najvažniji dokument za koji bi radnici trebalo da se bore, jer se njime preciziraju sva konkretna pitanja u odnosima poslodavaca i radnika. (kraj) ram/bvm