Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Novi poreski zakoni negativno utièu na preduzeæa jer su zasnovani na progresivnom oporezivanju, ocijenio je danas direktor Centra za preduzetništvo (CP) Petar Ivanoviæ. »To znaèi da onaj ko više radi više i plaæa, i to u relativnom iznosu«, kazao je Ivanoviæ na prezentaciji projekta Dinamièno preduzetništvo Fonda za ravoj u Atlas Mont banci. On je dodao da je potrebno smanjiti poreze za dinamièna, rastuæa mala i srednja preduzeæa, koja su u okolnostima sliènim crnogorskim, pokretaèi ekonomskog razvoja. Crnogorski premijer Milo Ðukanoviæ je kazao predstavnicima malih i srednjih preduzeæa, koji su koristili kredite Fonda za razvoj, da æe u aktuelnoj Vladi imati »dobrog partnera«. On je najavio da æe ove godine biti izdvojeno oko 15 miliona EUR prihoda od privatizacije za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeæa, a da æe Vlada pokušati da animira crnogorske banke da slièan iznos obezbijede u obliku kreditne podrške. Prema rijeèima Ðukanoviæa, Vlada želi da obezbijedi ekonomski rast Crne Gore baziran na privatnom biznisu. »Reformom državne uprave želimo da je pojeftinimo, stvorimo uslove da smanjimo poreze i na taj naèin ostavimo više novca za biznis«, kazao je Ðukanoviæ, dodajuæi da se više ne može oèekivati da je bilo šta moguæe uraditi u »prilièno izraubovanim društvenim preduzeæima koja su u postupku tranzicije«. On je ocijenio da je realno oèekivati da æe privredni rast predviðen Ekonomskom politikom biti ostvaren nastavkom dinamiènog transfera društvene svojine kroz privatizaciju ove godine i konstantnim podsticanjem preduzetništva i malog i srednjeg biznisa. Aktuelnim zakonima, smatra Ðukanoviæ, »praktièno smo vezali sebi noge«. »Zakonima koje smo propisali i u institucijama koje smo stvorili, praktièno smo sebi vezali kamen oko nogu i nijesmo omoguæili ljudima koji bi mogli da nam pomognu, da razriješimo problem. Idemo ka rješenju koje æe državi dati rok od maksimalno sedam dana da ispuni sve obaveze i izda dozvole za pokretanje biznisa, a ako nije u stanju, onda æe preduzeæe moæi osmog dana da krene u biznis«, najavio je Ðukanoviæ. Ivanoviæ je podsjetio da su asocijacije malih i srednjih preduzeæa, kao stimulanse poslovanja predložili smanjenje poreza i administracije, povoljnije uslove kreditiranja, suzbijanje sive ekonomije i stvaranje pravne države. Ðukanoviæ je, paralelno sa 15 miliona EUR za finansiranje razvoja malog i srednjeg biznisa, najavio mjere za registraciju nelegalno zaposlenih lica u kompanijama. »Plašim se da smo u dosadašnjoj kamatnoj politici nesvjesno stimulisali nezdravi biznis i sivu ekonomiju, koji su oèigledno postali pretežak kamen oko nogu za dinamièan razvoj preduzetništa i Crne Gore. Razmišljamo kako paralelno suzbiti prostor i potrebu za postojanjem sive ekonomije i što je zdravo u njoj normalizovati i uèiniti dijelom regularne ekonomije koja utièe na rast društvenog proizvoda i plaæa poreze«, saopštio je Ðukanoviæ. Meðu problemima u korišæenju kredita za razvoj, preduzetnici su naveli i neredovna plaæanja dugova iz Budžeta. Ðukanoviæ je saopštio da je izrazita budžetska nelikvidnost jedan od problema koje je zatekla nova Vlada, ali da æe rebalans obezbijediti realnu projekciju državnih prihoda i troškova. Ivanoviæ je predložio preduzetnicima da se sa države, preusmjere na druga tržišta. Direktor Fonda za razvoj Asim Telaæeviæ najavio je da æe ova institucija uskoro objaviti tender za odobravanje kreditne linije bankama za finansiranje projekata malih i srednjih preduzeæa, smanjiti kamatne stope na maksimalno deset odsto godišnje i produžiti rok otplate na èetiri godine. Fond odobrava kredite uz kamatnu stopu od pet do 12 odsto godišnje, sa rokom otplate do tri godine za proizvodne projekte, a dvije proizvodno-uslužne. On je podsjetio da je Fond od osnivanja kreditirao 341 investicioni projekat, predraèunske vrijednosti oko 40,9 miliona EUR, ne raèunajuæi novac koji obezbjeðuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Zavodom za zapošljavanje. »Uèešæe Fonda u ovim projektima je oko deset miliona EUR, a njima su stvorene pretpostavke za zapošljavanje oko 5,5 hiljada radnika«, kazao je Telaæeviæ. Fond je prošle godine finansirao 39 projekata za mala i srednja preduzeæa, 38 za fizièka lica, èija je predraèunska vrijednost bila 11,8 miliona EUR. »Stepen naplate kredita Fonda je oko 85 odsto, a bio bi još veæi da prošle godine nijesu likvidirane Banka za razvoj i Jugobanka, kod kojih je dio dugova postao teško naplativ ili nenaplativ«, ocijenio je Telaæeviæ. (kraj) dmc/kmh