Podgorica, (MINA-BUSINESS) - U Srbiji i Crnoj Gori (SCG) je prošle godine izdato skoro 300 hiljada Viza /Visa/ platnih kartica, a ove bi njihov broj trebalo da dostigne pola miliona, saopšteno je danas iz Viza internacional /Visa international/ sistema. Prema izveštaju o poslovanju Viza internacionala u SCG, prošle godine je broj korisnika viza kartica poveæan devet puta nego godinu ranije. “Najviše je, skoro 90 odsto, izdato viza debitnih platnih kartica”, rekli su predstavnici Vize, prenosi Radio televizija Srbije. Glavni menadžer Viza internacionala za SCG Žan Mark Tonti /Jean Mark Tonti/ kazao je da je SCG ostvarila jedan od najboljih rezultata u Viza sistemu. “Od jula do sada broj izdatih viza kartica porastao je sa 100 hiljada na blizu 300 hiljada”, saopštio je Tonti. Rast broja kartica, kako su ocijenili iz Viza internacionala, praæen je i proširenjem mreže mjesta koja primaju viza kartica. “Viza kartice je primalo èetiri hiljade trgovina i 150 bankomata na kraju treæeg kvartala prošle godine, što je za 133 odsto više nego u septembru 2002.”, kazao je Tonti. On je podsjetio da su 23 banke iz SCG èlanice Viza internacionala. “Ove banke su prihvatile širok spektar proizvoda Viza sistema, ukljuèujuæi i prvu viza kreditnu i èip karticu”, rekao je Tonti. Vojvoðanska banka prva je uvela èip tehnologiju, a odmah zatim i Komercijalna. Delta banka je viza program poèela nudeæi najbolju tehnologiju plaæanja èip karticama i tako postala prva na Balkanu koja je uvela ovu tehnologiju. Atlasmont i Podgorièka banka, kao pridruženi èlanovi Vize, planiraju ove godine da uvedu kartice na bazi èip tehnologije. Èip kartice su najsavremenije platne kartice. Njihova bezbjednost je 100 odsto i ne mogu se falsifikovati jer ne postoji magnetni zapis kao na ostalim platnim karticama. Kartièarske kompanije Visa, Amerikan Ekspres /American Express/ i MasterKard /MasterCard/ izdale su mandate prema kojima izdavaèi kartica u Evropi moraju preæi na izdavanje èip kartica do 1. januara 2005. godine. “Platne kartice pomoæi æe SCG da krene ka bezgotovinskom društvu, koje dozvoljava da se novac drži u bankarskom sistemu, èime fondovi ostaju slobodni za komercijalne zajmove, što je kljuèni faktor ekonomskog razvoja”, tvrdi Tonti. (kraj) bvm/kmh