Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Javna rasprava o radnoj verziji zakona o investicionim fondovima, koja je trebalo da bude završena danas, produžena je do 18. marta, saopšteno je iz Ministarstva finansija. „Zbog velikog interesovanja i znaèaja tog zakona, Ministarstvo je odluèilo da, u cilju dobijanja što kvalitetnijih rješenja, produži javnu raspravu za 15 dana“, navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su objasnili da se na taj naèin otvara dodatni prostor za diskusiju i nalaženje rješenja, koja æe na najbolji naèin urediti tu oblast. Tekst radne verzije zakona, koji je pripremila Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV) i dostavila je Ministarstvu, na javnoj raspravi je od 10. februara. Predlagaè radne verzije je, u utorak u Privrednoj komori, ocijenio da novi propisi štite interese manjinskih akcionara, dok su predstavnici društava za upravljanje fondovima tvrdili da bi to moglo da dovede do njihove likvidacije. U KD Montu, koji upravlja investicionim fondom MIG, smatraju da novi propisi iz radne verzije narušavaju principe ustavnosti i zakonitosti i vode ka likvidaciji fondova. Oni su upozorili da bi fondovi, u sluèaju da svi njihovi akcionari istog dana zatraže isplatu udjela, nakon toga nestali. Iz KD Monta su upozorili i da radna verzija zakona, u segmentu u kojem se govori o depozitarnim bankama, nije usklaðena za Zakonom o bankama. Predsjednik KHOV-a, Zoran Ðikanoviæ, tvrdi da radna verzija zakona donosi odredbe koje štite manjinske akcionare. »Ukoliko društvo za upravljanje ocjenjuje da su akcije fonda kojim ono upravlja dobra investicija ono prije zadovoljavanja svog interesa da kupi te akcije, ima obavezu prema onima sa èijim parama upravlja, to jest prema akcionarima fonda«, objasnio je Ðikanoviæ. Prema postojeæem Zakonu o investicionoim fondovima, koji je usvojen 2004. godine, to nije bilo moguæe. Ðikanoviæ je naveo da je suština je da se interes akcionara stavi na prvo mjesto, jer je on uložio u fond, dok se upravljaè fonda samo ponudio da upravlja da bi mu ostvario te interese. On smatra da se na taj naèin njima ne uskraæuje pravo da raspolažu vlasništvom, kao i da fondovi ne mogu nestati. Predstavnici Centralne banke (CBCG) ocijenili su da radna verzija nije usaglašena sa evropskim propisima i direktivama i naveli da se snažno protive èlanu 49. radne verzije, kojim se utvrðuje da je depozitarna banka akcionarsko društvo koje izabere društvo za upravljanje. Oni su kazali i da je davanje akcinarskim društvima te funkcije protivno evropskim standardima i praksi iz regiona. U CBCG smatraju neprihvatljivim i nesprovodivim rješenje prema kojem depozitarna banka može biti ona finansijska institucija koja ima sjedište u zemlji èlanici Evropske unije (EU). »Direktiva iz 2009. propisuje da depozitarna banka mora imati filijalu u zemlji u kojoj ima sjedište. Korišæenje stranih banaka kao banke depozitara definitivno je u suprotnosti sa evropskim propisima i regulativama«, objasnili sui z CBCG. Predstavnici Udruženja privatnih investitora saopštili su da je radna verzija zakona dobro koncipirana i da štiti interese manjinskih akcionara. (kraj) nar/bvm