Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Negativan uticaj globalna ekonomske krize najviše se odrazio na poslovanje izvoznih preduzeæa u preraðivaèkoj industriji, zbog èega veliki broj njih oèekuje kreditnu podršku, ocijenjeno je danas u Privrednoj komori Crne Gore (PKCG). Predsjednik Odbora Udruženja tekstila, kože, gume, obuæe, hemijske i farmaceutske industrije PKCG, Rešid Adroviæ, kazao je odobravanje kredita preduzeæima iz sektora preraðivaèke industrije neophodno za njihovo profitabilno poslovanje. "Krediti su skupi, kamate visoke i svaka pomoæ bi bila znaèajna da bismo omoguæili finansiranje proizvodnje", rekao je Adroviæ. Zahtjeve za kreditnu podršku dostavilo je 15 preduzeæa, meðu kojima su tri, Rudeks kompani /Rudex company/, La vista i Koni konfekcija, iz sektora tekstilne industrije. U Odboru smatraju da je situacija u preraðivaèkoj industije teška, jer nema pomaka, niti se problemi rješavaju. "Problemi preraðivaèke industije konstantno se stavljaju na margine cjelokupne privrede", kazao je Adroviæ. Èlanovi Odbora ocijenili su da bi trebalo poveæati kontrolu kvaliteta uvozne robe i ogranièiti kupovinu one koja se u Crnoj Gori proizvodi u dovoljnim kolièinama. Oni predlažu formiranje posebnih laboratorija za analizu kvaliteta robe koje se uvozi ili izvozi, kako o tome ne bi odluèivao neko drugi. Predstavnik podgorièkog Titeksa, Dragoslav Šaranoviæ, smatra da prednost treba da imaju domaæi proizvoðaèi, ali pod uslovom da obezbjeðuju isti kvalitet i nude jednake cijene kao strani ponuðaèi. "Uvozi se jeftina roba, sumnjivog kvaliteta, tako da nijesmo ni svjesni šta se sve nudi na tržištu. Roba nije zdrava", poruèio je Šaranoviæ. Predstavnik nikšiækog Rudeksa, Ranko Vukmiroviæ, kazao je da bi crnogorska Uprava carina trebalo da ima laboratoriju za procjenu kvaliteta robe. "Svakodnevno se uvoze ogromne kolièine robe, koja bez ikakve prethodne kontrole dospijeva na crnogorsko tržište", rekao je Vukmiroviæ. Iz Odbora su saopštili da je najveæi pad proizvodnje zabilježen u sektoru tekstila i tekstilnih proizvoda, 88,6 odsto, kože i predmeta od tog materijala, 44,6 odsto, kao i kod gume i plastiènih masa. Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori do kraja septembra pala je 30,9 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok je preraðivaèka oslabila èak 36,6 odsto. Veæi nivo proizvodnje ostvaren je jedino u hemijskoj industriji, 39,1 odsto. Crna Gora je od januara do septembra ostvarila 42,3 odsto niži obim robne razmjene iz sektora preraðivaèke industrije, u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz preduzeæa iz tog sektora za devet mjeseci je bio tri odsto veæi nego u uporednom prošlogodišnjem periodu. (kraj) jlb/nar