Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Kupci nikšiæke Željezare, prema oèekivanjima steèajnog upravnika Veselina Perišiæa, mogli bi biti njemaèka kompanija Šolc /Scholz/, Montenegro spešlti stils /Speciality Steels/ (MNSS), turski konzorcijum, kao i ruski investitori koji su veæ pokazali interesovanje. Perišiæ je agenciji Mina-business kazao da mu se turski konzorcijum, koji je sastavljen od tri kompanije i koji je nedavno boravio u fabrici, uèinio jako ozbiljnim partnerom. „Svidjela mi se njihova logika i razmišljanje. Oni imaju tržište i to veliko i uèinili su mi se ozbiljnim investitorima. Turskoj godišnje nedostaje oko dva miliona tona èelika“, rekao je Perišiæ. On je dodao da je u fabrici ranije boravila i jedna grupa ruskih investitora koji su pokazali ozbiljnu zainteresovanost. Perišiæ je saopštio da je opcija u kojoj bi radnici uz pomoæ kompanije Neksan, vlasnika Miodraga Davidoviæa, koja od uvoðenja steèaja upravlja fabrikom, preuzeli upravljanje fabrikom najmanje izvjesna i desila bi se u najgorem sluèaju. „Tako nešto je moguæe samo u sluèaju da ne bude nikakvog drugog rješenja. Zaposleni, kao povjerioci, imaju interes da naplate svoja potraživanja, a s druge strane, stalo im je i da zadrže radna mjesta i nastave sa proizvodnjom“, ocijenio je Perišiæ. On je kazao da MNSS ima pravo da se ponovo pojavi kao potencijalni kupac bez obzira na sve što se ranije dešavalo. Oni mogu potpuno ravnopravno dostaviti svoju ponudu. „Da li æe to biti najbolja ponuda, vidjeæemo. Krajnji cilj u steèajnom postupku je da se povjerioci namire u što veæoj mjeri i u što kraæem postupku, pa æe se ponude vrjednovati samo na osnovu najveæe ponuðene sume“, rekao je Perišiæ. Prednost æe se, kako je dodao, možda davati i ponuðaèima koji ponude investicioni plan i zapošljavanje ljudi koji ostaju u fabrici. „U oglasu, zbog steèaja, ne možemo staviti ništa što bi mogao biti ogranièavajuæi faktor da se postigne optimalna cijena jer bi nas povjerioci optužili što smo doveli do toga da se ne postiže najveæi stepen namirenja“, saopštio je Perišiæ. On je objasnio da se u steèaju ne primjenjuje Zakon o javnim nabavkama, kao i da to nije ista situacija sa privatizacijom. „U medijima se govorilo da se radi o èetvrtoj privatizaciji Željezare, ali se ne može tako nazvati jer je fabrika veæ privatizovana. Ovo je prodaja u steèaju, a presudan kriterijum je cijena“, objasnio je Perišiæ. Ukoliko Željezara dobije dobrog i realnog partnera, Perišiæ je siguran da može da opstane i dobro posluje. On je kazao da bi volio da novi vlasnik Željezare bude kompanija sa tradicijom u industriji i dokazana u svojoj branši. Dobra stvar u prošloj godini je, prema njegovim rijeèima, što od otvaranja steèaja do kraja godine Željezara nije zjapila prazna i nastavljena je proizvodnja, zaposleni su primali plate, a ubrzo æe, kako je najavio, do kraja biti doveden i socijalni program. On je dodao da je ostalo da se reguliše socijalni program za još 217 zaposlenih, dokumentacija je obraðena, a èeka se na isplatu. „Ja ne vidim problem u odlasku radnika, jer su oni riješili svoj status kroz odlazak u penziju i otpremnine, a na Birou rada u Nikšiæu æe se naæi mladih i vrijednih ljudi koji æe zauzeti njihova mjesta“, rekao je Perišiæ. On je dodao da su kroz proizvodnju u tehnièkom smislu uspjeli da održe postrojenja u dobrom stanju, èak i boljem nego što je bilo kad je otvoren steèaj. „Sami èin organizovanja proizvodnje i smanjenje broja zaposlenih sa 1,43 hiljade koliko ih je bilo na poèetku na 343, fabrika je dovedena na dobru poziciju da postane interesantna za strateške partnere“, objasnio je Perišiæ. Stvorena je, kako je kazao, dobra infrastruktura kako bi se moglo pristupiti prodaji fabrike. U meðuvremenu je riješena i pravna dilema oko Plana reorganizacije koji je podnio bivši vlasnik Željezare, kompanija MNSS. Perišiæ je najavio i da æe narednih dana objaviti preliminarni oglas za prodaju fabrike kako bi vidjeli koliko je realno interesovanje za njenu kupovinu. Ponude koje budu dostavljene na taj preliminarni oglas neæe biti obavezujuæe. Prema njegovim rijeèima, svrha tog pilot oglasa je da se stavi do znanja svim partnerima koji su se pitali zašto se ne ubrza prodaja i koje su zakonske prepreke, da je ipak vodi ozbiljno u tom pravcu. Steèajni postupak u fabrici pokrenut je još polovinom aprila na zahtjev radnika. Privredni sud je poèetkom novembra odbacio Plan reorganizacije Željezare koji je podnio MNSS, nakon èega je uslijedila žalba Apelacionom sudu. Predloženi Plan reorganizacije podrazumijevao je da upravljanje Željezarom preuzme kompanija Hovik, koja je u zajednièkom vlasništvu MNSS-a i Stil kepitel grupe /Steel Capital Group/, strateškog partnera iz Sjedinjenih Amerièkih Država (SAD). Hovik bi, kako je u Planu navedeno, trebalo da u nikšiæku Željezaru investira 15 miliona EUR, umjesto ranije planiranih 12,5 miliona EUR. Apelacioni sud je potvrdio presudu Privrednog suda o bankrotu u nikšiækoj Željezari, èime je otvoren put za novu prodaju te firme. To bi bila èetvrta privatizacija Željezare u posljednjih sedam godina, a zainteresovanih kupaca, kako je ranije kazao steèajni upravnik fabrike, Veselin Perišiæ, ima iz Nemaèke, Ukrajine, Turske, Slovaèke, Indije i Rusije. Ukupno priznati dugovi Željezare iznose 125,1 milion EUR, a nekadašnji nikšiæki ginant, koji je zapošljavao sedam hiljada radnika, èetvrtu privatizaciju bi mogao doèekati sa svega 350 zaposlenih. Proizvodnju u Željezari do sada je organizovala kompanija Neksan. Iako Davidoviæu banke nijesu odobrile šest miliona EUR kredita kojima bi se obezbijedila proizvodnja narednih 60 dana, uprkos tri puta veæim garancijama od 18 miliona, Neksan i Željezara produžili su ugovor na još tri mjeseca. (kraj) god/sam