Herceg Novi, (MINA-BUSINESS) – Udruženje manjinskih akcionara preduzeæa Južni Jadran optužilo je danas veæinskog vlasnika Èedomira Popoviæa da tu kompaniju namjerno vodi u gubitak i da na raèun rasprodaje objekata namjerava ostvariti enormnu zaradu. U saopštenju Udruženja se navodi da Popoviæ turistièko-ugostiteljsko preduzeæe Južni Jadran iz Bijele snabdijeva proizvodima iz svog preduzeæa Carine po deklarisanim veleprodajnim cijenama, koje su veæe od maloprodajnih u Herceg Novom. »Na prvi pogled se èini nelogiènim, ali je to vješt naèin da se poslovanje Južnog Jadrana namjerno dovede u gubitke, koje onda prikazuje kao realno poslovanje«, ocijenila je predsjednik Udruženja manjinskih akcionara, Branka Vujanoviæ. Ona je podsjetila da je Južni Jadran uspješno poslovao do 2001. godine, kada ga je kupio Popoviæ, a da je od tada stalno u gubitku. Prošle godine, preduzeæe je ostvarilo 1,5 miliona EUR gubitka. Vujanoviæ je ocijenila da Popoviæ, èija je kompanija Carine nedavno stekla 92,8 odsto akcija Južnog Jadrana i objavila poziv za otkup svih ostalih, pokušava da umanjenjima kapitala smanji vlasništvo manjinskim vlasnicima i »u potpunosti ih eliminiše«. »Ovakvo poslovanje ne šteti samo zaposlenima i akcionarima, nego i državnoj i opštinskoj kasi«, podsjetila je Vojinoviæ. »Zbog toga je ovakav naèin poslovanja zanimljiv i za nadležne inspekcijske i kontrolne organe u državi«. U Udruženju podsjeæaju da Južni Jadran ima hotel Delfin u Bijeloj, djeèija odmarališta u Baošiæima i Meljinama, turistièki kompleks Lazaret, Motel Vinogradi u Sutorini, bife Lade, kao i komplekse zemljišta na morskoj obali na više lokacija od Herceg Novog do Bijele i diskont u Bileæi. Akcionari su podsjetili da je Popoviæ ulagao u renoviranje hotela u Bijeloj, ali da ostale objekte skoro i ne koristi u turistièke svrhe. Vujanoviæ je saopštila da se objekat u Kumboru, koji veæinski vlasnik zove hotel-hostel, sastoji od oko 30 metalnih radnièkih kontejnera sa po šest do osam kreveta, zajednièkim sanitarnim èvorom, a da se u njih smještaju djeca. »S obzirom da objekat nema uslove za ovu namjenu, pitanje je da li posluje sa ili bez dozvole, a ako je dobio, prema kojim standardima je izdata. Svi objekti su smješteni na izuzetno atraktivnim lokacijama, a samim tim imaju izuzetnu vrijedost, ukoliko bi se prodavali na tržištu«, smatra Vujanoviæ. Ona je upitala Popoviæa da li je njegova namjera da rasproda objekte preduzeæa koje je kupio po »bagatelnoj cijeni«. On je, prema tvrdnjama Udruženja, 2001. godine za oko 123 hiljada EUR kupio Južni Jadran, koij je bio procijenjen na deset miliona. »Novija saznanja govore o namjeri Popoviæa da želi da rasproda objekte preduzeæa i tako ostvari enormnu zaradu. Takav naèin privatizacije nije ulaganje u razvoj turistièke privrede Crne Gore, veæ spada u oblast trgovine nekretninama, mada nije poznato da Popoviæ ima registrovanu firmu za trgovinu nekretninama«, rekla je Vujanoviæ. Tim »aspektom zloupotrebe privatizacije«, dodala je ona, trebalo bi da se zabave nadležne institucije koje nadziru i kontrolišu taj proces. U saopštenju Udruženja se podsjeæa da ministar turizma Predrag Neneziæ prethodnih dana govori o spješnoj privatizaciji turistièkih objekata u Crnoj Gori, koja podrazumijeva proširenje kapaciteta, renoviranje, preuzimanje svih zaposlenih radnika i poveæanje zarada. Vujanoviæ se nada da je sluèaj Južnog Jadrana jedinstven. »Ako turizam i privatizaciju budu vodili ljudi slièni Popoviæu, buduænost crnogorskog turizma je u kontejnerima«, zakljuèila je ona. Akcionari podsjeæaju da je Južni Jadran prije nego što je Popoviæ postao vlasnik, zapošljavao preko 100 radnika, da ih sada ima 40, uz plan da njihov broj bude sveden na 20. »Radnici su dobili otkaz ili napustili radna mjesta pod pritiskom, jer nijesu željeli da prodaju akcije«, tvrdi Vujanoviæ. »Taj trend otpuštanja i pritisaka na radnike se nastavlja«. Ona je ironièno ocijenila da je Popoviæ zaslužan za »veliku inovaciju u turizmu i doprinos efikasnosti u pružanju turistièkih usluga«, jer se na osnovu broja zaposlenih koje želi da zadrži zakljuèuje da svaki od objekata može uspješno funkcionisati sa po tri do èetiri zaposlena. Manjinski akcionari su Osnovnom tužiocu dostavili tužbu protiv Popoviæa, èlanova uprave Južnog Jadrana Obrada Vuèetiæa, Slobodana Papoviæa i Ranka Vujoviæa, za navodne zloupotrebe prilikom otkupa akcija Južnog Jadrana od radnika u privatizaciji 2001. godine, ali je ona odbijena. Vujanoviæ je najavila da æe akcionari obratiti drugim institucijama u Crnoj Gori, a ako treba i Sudu za ljudska prava u Strazburu. (kraj) dmc/kmh