Budva, (MINA) –Problem sive ekonomije negativno utièe na stvaranje fer uslova za poslovanje, prijeti fiskalnoj disciplini i prihodnoj strani budžeta, zbog èega je neophodno preduzeti snažne mjere u cilju suzbijanja poslovanja u toj oblasti, ocijenjeno je na današnjoj konferenciji u Budvi. Na konferenciji Neformalna ekonomija kao destimulativni faktor razvoja u CEFTA region - mjere, metodi prevencije i dobra praksa je poruèeno da se u CEFTA državama rješavanje tog problema smatra jednim od najveæih izazova, »s obzirom na to da je smanjenje nivoa sive ekonomije meðu zahtjevima za èlanstvo u Evropskoj uniji (EU)«. Istaknuto je da je prosjeèna stopa sive ekonomije u EU– 27 iznosi do 19,5 odsto BDP, dok u CEFTA stepen uèešæa sive ekonomije je više od 20 odsto. Predsjednik Privredne komore Crne Gore Velimir Mijuškoviæ je kazao da je siva ekonomija prisutna u skoro svim segmentima privredne djelatnosti. »Neophodno je unaprijediti propise u smislu preciziranja odredbi koje stvaraju nedoumice i nejasnoæe prilikom obraèuna obaveza privrednih subjekata, bilo da se radi o akciznim, carinskim ili drugim dažbinama«, poruèio je Mijuškoviæ. Prema njegovim rijeèima, neophodno je ojaèati kapacitete inspekcijskih organa, posebno u dijelu koordinacije rada tijela koja vrše kontrolu i nadzor nad obavljanjem prometa razlièitih roba i usluga. »U dijelu tržišta rada veoma je bitno eliminisati nelojalnu konkurenciju koja se javlja u sluèaju rada na crno, kroz neprijavljivanje radnika i nezakonito obraèunavanje zarada, te neizmirivanje pripadajuæih poreza i doprinosa«, rekao je Mijuškoviæ. Dodao je da je potrebno eliminisati pojavu gotovinskog palaæanja prilikom koje dolazi do neizdavanja raèuna i utaje poreza, kao i sluèajeve namjernog kašnjenja u plaæanju gdje se, kako je kazao, svjesno izbjegavaju obaveze. »Zato je neophodno sprovesti kontrolu finansijskih iskaza u sluèaju zloupotrebe statuta pravnog lica, miješanjem imovine društva i liène imovine«, rekao je Mijuškoviæ. Ministar finansija Radoje Žugiæ kazao je da je konferencija doprinos zajednièkim naporima da se eliminiše siva ekonomija kao kljuèna biznis barijera. »Prema ranijim istraživanjima, uèešæe sive ekonomije u ekonomskim aktivnostima Crne Gore je preko 20 odsto ili ona dostiže preko 600 miliona EUR koji su van BDP. Na taj naèin gubimo na ime poreza oko 120 miliona eura godišnje, što je više od tekuæeg budžetskog deficita«, rekao je Žugiæ. On je naglasio da Vlada intenzivno radi na suzbijanju sive ekonomije i da je formirala komisiju sa ciljem da saradnju državnih organa uèini što efikasnijom u pravcu borbe protiv te biznis barijere. »Cilj Vlade je da pristupi ovoj pošasti na neselektivan naèin, s nultom stopom tolerancije i potpunom transparentnošæu«, naglasio je Žugiæ. On se osvrnuo na Predlog zakona o mjerama za spreèavanje nelegalnog poslovanja koji æe se, najavio je, ubrzo naæi na Vladi i pred poslanicima. Cilj zakona, kako je kazao, je spreèavanje neregistrovanog poslovanja, davanje veæih ovlašæenja Poreskoj upravi, onemoguæavanje licima koja imaju uèešæe u zaduženim privrednim društvima da osnivaju nova preduzeæa. Direktor Poreske uprave Crne Gore Milan Lakiæeviæ je istakao da æe se ubuduæe raditi na podizanju nivoa poreskog morala, izmeðu ostalog i kroz komunikacionu strategiju, odnosno medijsku promociju, a najavio je rigoroznu poresku kontrolu tokom turistièke sezone, uz poštovanje principa nulte tolerancije On se založio za izmjenu niza sistemskih zakona, meðu kojima su zakoni o raèunovodstvu i reviziji, te o privrednim društvima, da bi se prilagoili potrebama rješavanja problema sive ekonomije. Naveo je da je poreski dug u Crnoj Gori 354 miliona EUR i da je znaèajan njegov dio stariji od deset godina. Milan Markoviæ, pomoænik direktora Uprave carina, je rekao da ta institucija na dosljedan i profesionalan naèin doprinosi koordinisanim naporima Vlade na suzbijanju sive ekonomije. »U cilju suzbijanja sive ekonomije Uprava carina analizira carinske i druge propise koje primjenjuje carinski organ. Ukoliko utvrdimo da u odreðenim propisima nije precizno ili uopšte propisano postupanje carinskog organa, Uprava carina inicira izmjenu propisa kod nadležnog organa ili internim propisima nastoji da riješi konkretni problem«, rekao je Markoviæ. (kraj) anm