Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Novi crnogorski zakon o raèunovodstvu i reviziji, èiji je nacrt pripremilo Ministarstvo finansija, trebalo bi da poboljša raèunovodstvenu i revizorsku praksu u Crnoj Gori i eliminiše trenutni nered u ovoj oblasti. Primjena aktuelnog Zakona o raèunovodstvu i reviziji poèela je prije dvije i po godine, a to je bio prvi pravni akt kojim je bila ureðena ta oblast. Novi je pripremljen jer su se predložene izmjene i dopune aktuelnog zakona odnosile na više od polovine njegovog teksta. U pripremi novog teksta, kako je navedeno u obrazloženju Nacrta, voðeno je raèuna o najboljoj meðunarodnoj praksi i èinjenici da treba dozvoliti razvoj raèunovodstvene i revizorske profesije u Crnoj Gori. Uložen je maksimalni napor da novi zakon bude usaglašen sa direktivama i politikama Evropske unije (EU), što nije bilo u potpunosti moguæe zbog trenutne prelazne faze u kojoj se raèunovodstvo i revizija nalaze u Crnoj Gori. U nacrtu novog zakona je objašnjeno da su odmah nakon poèetka primjene aktuelnog u praksi uoèene odreðene manjkavosti i nepreciznosti, zbog èega je Ministarstvo finansija dva puta intervenisalo podzakonskim aktima, odnosno uputstvima. »Nakon usvajanja Zakona i dva uputstva, praksa koja neznatno prelazi dvije godine bila je dovoljna da se uoèe još neki nedostaci i praznine, koje bi novim zakonom bile otklonjene«, ocijenjeno je u nacrtu. Navedeno je da je i ekspert amerièke Agencije za meðunarodni razvoj (USAID), koji je uèestvovao u izradi aktuelnih Zakona i oba uputstva, primijetio da oblast revizorskih poslova u Crnoj Gori nije potpuno precizirana, a nered zaustavljen. »Neki revizori zakljuèivali su toliko ugovora sa preduzeæima i drugim pravnim licima, da, ako bi sami radili taj posao ne bi mogli da ga završe ni za dvije godine«, tvrdi predlagaè novog zakona. Zbog toga su, objašnjeno je u nacrtu, angažovane raèunovoðe koji su, najveæim dijelom, bile nestruène za poslove revizije. »Takvi izvještaji su, u velikom broju, bili manjkavi, a Privredni sud nije bio struèan ni nadležan da se upušta u ocjenu njihovog kvaliteta. Problem je još ozbiljniji jer u Crnoj Gori ima samo 21 revizor sa privremenom licencom, tako da su neki finansijski iskazi dostavljani Privrednom sudu bez revizorskih izvještaja ili su ih potpisivali oni bez licence«, navedeno je u Nacrtu. Prema Nacrtu, da bi graðanin stekao sertifikat raèunovoðe mora položiti ispite predviðene programom sertifikacije resornog Instituta, imati visoku struènu spremu, tri godine praktiènog iskustva na tim poslovima i prebivalište u Crnoj Gori, a ne smije biti osuðivan za krivièna dijela. Ministar finansija ima ovlašæenje da izdaje licence za revizore, a nju može dobiti sertifikovani raèunovoða, sa godinom iskustva na poslovima revizije, ako je osiguran od odgovornosti za štetu i nije osuðivan za krivièna dijela. Više licenciranih revizora trebalo bi da utièe na smanjenje naknada za revizorske poslove, a time i troškova poslovne zajednice. To æe, kako je saopšteno, riješiti problem angažovanja revizora bez licence. U Ministarstvu smatraju da je važno osgurati da privrednici za uloženi novac od raèunovoðe i revizora dobiju kvalitetnu uslugu. Namjera Vlade je da podstakne strane investicije i ekonomski razvoj, a jedan od naèina na koji se to može postiæi je osnivanje dinamiènog tržišta za raèunovodstvene i revizorske usluge, sa konkurencijom cijena koja æe dovesti do smanjenja troškova poslovne zajednice za tu vrstu usluga. (kraj) del/anf&bvm