Cetinje, (Montena-business) – Crnoj Gori su za privredni oporavak neophodne brže i efikasnije reforme državne uprave, pravosuða, zakona i obrazovnih institucija, kao i integracija u Evropsku uniju, ocijenjeno je na juèerašnjoj tribini mreže nevladinih organizacija Akcija na Cetinju. »Potrebna je smanjiti broj subjekata državne uprave, jer postoji 15 ministarstava, tri direkcije, èetiri sekretarijata, 11 upravnih organizacija i oko èetiri hiljade zaposlenih, što èini 12 odsto korisnika budžeta. Novim zakonom o državnoj upravi treba regulisati preplitanje nadležnosti njenih subjekata, njihovu efikasnost, transparentnost i ekonomsku održivost«, smatra èlan Akcije Dragan Prlja. On je rekao da je poèetak crnogorskih reformi prije skoro pet godina omoguæila strana pomoæ od oko 500 miliona DEM, ali da reforme u poèetku nijsu bile uspješne, jer je donešen mali broj novih zakona koji gotovo da nijesu primjenjivani. Prema njegovim rijeèima, neophodna je i reforma pravosuða, odnosno donošenje Zakona o sudovima i formiranje Centra za pravosuðe, što æe pomoæi da sudstvo bude efikasnije, brže i manje korumpirano. Prlja je dodao da zakonodavne reforme treba da obuhvate zloupotrebu policije u politièke svrhe i funkcionisanje lokalne samouprave. Èlan Akcije, Rade Bojoviæ ocijenio je da su uništena država i iscrpljeno društvo prepreka crnogorskim reformama koje nijesu daleko odmakle u toku posljednjih nekoliko godina. »Nakon suprotstavljanja politici Slobodana Miloðeviæa Crna Gora je poèela rješavanje državnog pitanja bez kojeg nema zamaha u reformama. Okvir za reforme ne može biti stvoren dok se ne riješi državno pravni status Crne Gore«, smatra Bojoviæ. On je kazao da Crna Gora uvijek ima Vladu sastavljenu od politièara, a bez eksperata, što prema njegovom mišljenju odlaže poèetak ozbiljih reformi. Za prave promjene, kako je rekao, neophodna je i suštinska reforma prosvjetnih institucija. Milenko Popoviæ koji je takoðe èlan Akcije, ocijenio je da sprovedena Masovna vauèerska privatizacija ne garantuje brzu promjenu upravljaèke strukture u preduzeæima, što je osnovni cilj svake privatizacije, jer u Crnoj Gori nema dovoljno znanja i informacija. »Teorija prema kojoj za promjenu upravljaèke strukture nije bitno ko æe postati prvi vlasnik imovine s obzirom da kapital brzo dolazi u ruke pametnijih i sposobnijih, zasniva se na pretpostavci da znanja i informacija ima dovoljno, dok u Crnoj Gori to nije sluèaj«, tvrdi Popoviæ. Kako je rekao, usitnjenost vlasništva nakon MVP smanjuje interes akcionara da brane svoju imovinu, a slièno važi i za privatizacione fondove, zbog velikog broja vlasnika njihovih akcija. »Fondovi nemaju dovoljno akcija u preduzeæima koja su kupili, pa je smanjen njihov interes za restrukturiranje i prodaju po višim cijenama. Isplati im se jedino da se bave spekulacijama, odnosno ukrupnjavanjem firmi i njihovom prodajom«, smatra Popoviæ. On je ocijenio da tenderska i aukcijska privatizacija u Crnoj Gori nijesu dovoljno transparentne, kao i da je dio imovine koja treba da bude vraæena prethodnim vlasnicima trebao da se naðe na MVP. Popoviæ je kazao da uvoðenje zajednièke evropske valute neæe zaštiti Crnu Goru od moguæih »šokova« sa stranog tržišta, jer sa Evropskom unijom dijeli monetarnu, ali ne i poresku politiku. (kraj) af / km