Brisel, (MINA-BUSINESS) - Novi talas liberalizacije energetskog tržišta u Evropskoj uniji stupio je na snagu i od sada æe domaæinstva moæi da biraju dobavljaèe elektriène energije i plina. "Otvoreno energetsko tržište spustiæe cijene elektriène energije i plina jer æe postati konkurentnije. Osim toga, ono æe dati potrošaèima slobodan izbor dobavljaèa i uèiniti snabdijevanje energijom sigurnijom", saopšteno je iz Evropske komisije (EK). Meðutim, EK, koja se snažno zalagala za liberalizaciju, kaže da reforme nijesu u potpunosti sprovedene u nekim djelovima EU, što znaèi da neke bivše državne kompanije koje su uživale monopol i dalje imaju veliku prednost na svojim domaæim tržištima. "Neporecivo je da je uèinjen velik napredak", rekao je evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs. "Meðutim, isto tako je neporecivo da neki od našim temeljnih ciljeva još nisu dostignuti". Tržišta su, kako je dodao, u nekim sluèajevima ostala tvrdoglavo nacionalna, prekogranièna trgovina je otežana i ogranièena, a previše potrošaèa ima mali ili nikakav izbor dobavljaèa. U teoriji, 1. jula 2004. bio je datum od kojega su kompanije mogle birati od koga æe kupovati elektriènu energiju i plin, a od ovog mjeseca opseg se širi na domaæinstva. EK, prenosi Poslovni dnevnik, vjeruje da su bivše državne kompanije koje su imale monopol zadržale preveliku snagu na tržištu, a kaže i da postoje podaci da potrošaèi u nekim zemljama plaæaju previše za elektriènu energiju i plin. Pritom je paradoksalno da je liberalizacija energetskog tržišta, èiji je cilj trebao biti podsticanje tržišne konkurencije, dovela do brojnih velikih spajanja posljednjih mjeseci, èime je smanjen broj kompanija, ocjenjuje agencija AFP. Neke zemlje koje su bile sklonije liberalizaciji otvorile su svoja tržišta prije od rokova, a neke druge konstantno zaostaju, što govori o razlièitim stajalištima prema otvaranju tržišta i kada je rijeè o zaštiti nacionalnih interesa na podruèju energetskog sektora. Deset od 27 èlanica EU otvorilo je tržišta prije rokova, a Velika Britanija je na primjer liberalizovala svoje tržište još 1990. Ostale æe to uèiniti danas, a nekoliko njih, koje su zaostale zbog specifiènih razloga, u godinama koje dolaze. Posebno su se žestoko otvaranju suprotstavljale Francuska i Njemaèka rekavši da bi u svojoj najradikalnijoj formi ono moglo dovesti do propasti nekih od najveæih kompanija u Evropi. Termin "otvoreno energetsko tržište" znaèi da se ukidaju sve pravne i administrativne prepreke za ulazak na tržište kompanija dobavljaèa elektriène energije i plina. To znaèi da nakon današnjeg dana novi dobavljaèi imaju moguænost da daju usluge potrošaèima za cijene koje podstièu tržišnu konkurenciju. Otvoreno tržište trebalo bi pomoæi da se dostigne prava konkurentnost na evropskom tržištu elektriène energije i plina, da se poboljša sigurnost snabdijevanja, da se omoguæi potrošaèima slobodan izbor dobavljaèa, kao i da ga promijene bez dodatnih troškova. Trebalo bi takoðe da pomogne u zaštiti okoline jer kompanije trebaju da uvedu inovacije na podruèju obnovljive energije. Otvaranje energetskog tržišta važno je jer su elektrièna energija i plin prepoznati kao "obavezne usluge od opšteg interesa" na koje svaki evropski graðanin ima pravo, uz pretpostavku redovnog plaæanja. (kraj) bvm