Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori se, zbog poveæanja stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) sa 17 odsto na 19 odsto u ovoj godini oèekuje inflacija u rasponu od tri do pet odsto, saopštio je viceguverner Crentralne banke (CBCG), Nikola Fabris. Fabris je u Skupštini kazao da je prognoza inflacije za ovu godinu raðena krajem prošle, kada se nije znalo da æe biti rasta PDV-a i to se nije moglo ukljuèiti, ali s obzirom na to da je postojala vjerovatnoæa da æe se tako nešto desiti u prognozama je eksplicitno navedeno da je to jedna od pretpostavki. »Ako pogledate stopu inflacije u ovom trenutku, u posljednjih 12 mjeseci ona je potpuno u skladu sa onim rastom u kojem je data. Jasno je da æe poveæanje PDV-a uticati na to da inflacija izaðe iz ovih raspona i najnovija prognoza CBCG koja bi trebalo da bude usvojena na sjednici Savjeta, koji je planiran za narednu sedmicu, je da se oèekuje inflacija u rasponu od tri do pet odsto«, rekao je Fabris tokom raspravu o Izvještaju o radu CBCG u prošloj godini. CBCG je prošle godine ostvarila neto dobit od 761 hiljade EUR, što je znatno niže nego 2011. godine. Iz CBCG su objasnili da treba imati u vidu da je vrhovna monetarna institucija u 2011, prenijela sredstva koja su bila položena u Banci za meðunarodna poravnanja, ali i da je bez tih sredstava rezultat u prošloj godini povoljniji nego 2011. Iz CBCG su saopštili da su ekonomska kretanja u Crnoj Gori u prošloj godini bila pod jakim uticajem meðunarodnog okruženja. „Rast bruto domaæeg proizvoda (BDP) koji je bio predviðen na nivou od dva odsto, redukovan je u drugoj polovini godine na 0,5 odsto. Inflacije je bila na nivou od 5,1 odsto, što je znatno više od one u eurozoni“, navedeno je u izvještaju. U bankarskom sektoru je, kako se dodaje, bio karakteristièan pad kreditne aktivnosti banaka, dijelom zbog izmještaja nekvalitetne aktive u faktoring kompanije ili strane fondove, kao i nelikvidnost realnog sektora. Novoodobreni krediti u prošloj godini iznosili su 702 miliona EUR i èinili su oko 35 odsto ukupno odobrenih na nivou Crne Gore. Evidentiran je i rast depozita banaka, posebno stanovništva, a u posljednje vrijeme i privrede. Kamatne stope banaka i dalje su visoke, iako je u posljednje vrijeme zabilježena tendencija pada. Visoke kamatne stope su, prema Izvještaju, posljedica smanjene podrške, u prvom redu, majki banaka kæerkama u Crnoj Gori. CBCG je krajem prošle godine donijela privremenu Odluku o ogranièavanju ekstremno visokih kamatnih stopa banaka. Analiza je, kako su kazali iz CBCG, pokazala da je postignut cilj njenog donošenja, odnosno da su novoodobreni krediti u prva èetiri mjeseca ove godine porasli oko 260 miliona EUR, dok su sa druge strane smanjene kamatne stope. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanoviæ, smatra da je bankarski sektor u Crnoj Gori, i pored 11 banaka, nedovoljno konkurentan, jer kamate ne padaju. »Trebalo bi sistemski definisati visinu kamatne stope, koja je enormno visoka, zbog èega treba donijeti novi zakon o obligacionim odnosima«, rekao je Damjanoviæ i pitao zbog èega CBCG nije produžila mjeru ogranièenja visine kamatnih stopa. On je kazao i da je Crna Gora u prošloj godini, prvi put, dobila stagflaciju, kao jedan od najljepših ekonomskih scenarija koji postoji, ali i podsjetio da je akumulirani budžetski deficit u posljednje èetiri godine dostigao 600 miliona EUR. »Šta smo uradili sa viškovima iz 2006, 2007, pa i 2008. godine i zašto oni nijesu saèuvani da se branimo od ovih 600 miliona EUR deficita koji se namiruju zaduživanjem na meðunarodnom tržištu i podizanjem poreza?«, pitao je Damjanoviæ. On je naveo da je gubitak bankarskog sektora izbosio 56,5 miliona EUR, a privrede 160 miliona EUR, što je dodatna otežavajuæa okolnost. Efektivna kamatna stopa je, kako tvrdi, i dalje visoka i iznosi 9,47 odsto, dok mikrofinansijske institucije odobravaju kredite uz kamatu od 28 odsto. Damjanoviæ je podsjetio da nekvalitetni krediti iznose 327 miliona EUR, dok se na one koji kasne odnosi 443 miliona EUR, ali da taj problem ne bi trebalo rješavati primjenom takozvanog »podgorièkog pristupa«. »Ne pomišljajte da se na taj naèin omoguæi opraštanje dugova kompanija kako bi se relaksiralo njihovo poslovanje, a da se teret prelije na graðane«, poruèio je Damjanoviæ. Eventualna primjena takozvanog »podgorièkog pristupa« brine i poslanika Pozitivne Crne Gore, Mladena Bojaniæa, koji je poruèio da ne zna mnogo o njemu, ali da ga ne bi podržao. »Brine me taj model. On može dovesti do toga da se kompanijama koje imaju problem s bankama opet oprašta dug, a bojim bi se stalnim pomaganjem države moglo uæi u takozvani moralni hazard«, rekao je Bojaniæ. On smatra da je zadatak CBCG, pored ogranièavanja profita banaka i oèuvanje finansijske stabilnost, i pružanje šanse korisnicima, kako bi se izbjegao problem koji veæi dio malih i srednjih preduzeæa ima po pitanju vraæanja kredita. »Solventnost i likvidnost crnogorskih banaka je na visokom nivou, ali to je samo jedan od preduslova za funkcionisanje bankarskog sektora. Bankarski krediti imaju nezadovoljavajuæe visoke kamatne stope, dok je platni promet idalje skup bez obzira na reformu«, saopštio je Bojaniæ. On je dodao da bi kartièarstvo, kao novi vid bankarstva koji je uzeo maha, mogao napraviti probleme velikom broju graðana. »Problemi postoje kod korisnika kredita. Sa ovako visokim troškovima i kamatnim stopama, mala i srednja preduzeæa teško mogu da uðu u ekonomski razvoj i investiciju«, poruèio je Bojaniæ. Poslanik Liberalne partije, Andrija Popoviæ, saopštio je da se sa ovogodišnjim poskupljenjima teško može oèekivati procijenjena stopa inflacije za ovu godinu, koja bi prema optimistiènim prognozama bila 1,5 odsto, realistiènim 2,5 odsto, a pesimistiènim 3,5 odsto. »Mislim da æe ona ove godine preæi nivo koji smo imali u decembru 2011. godine od 5,1 odsto«, poruèio je Popoviæ. On je pitao predstavnike CBCG da li snose odgovornost za davanje garancija Kombinatu aluminijuma (KAP) i da li su mogli to da sprijeèite. »Mislim da æemo tek sada snositi odgovornost tih pogubnih odluka, ali i da je CBCG na neki naèin mogla da ukaže na tako nešto i da to sprijeèi, bez obzira što znamo da je to odgovornost Vlade«, kazao je Popoviæ. Guverner CBCG, Milojica Dakiæ, tvrdi da je ta institucija ukazivala na problem davanja garancija i moguænost njihovog pada, ali i da ona nema ingerencije u tom dijelu. On je naveo i da je šest mjeseci primjene ogranièenja kamatne stope, koju je CBCG uvela zbog enormno visokih kamata u bankarskom sektoru, dalo rezultate, jer je kreditna aktivnost banaka u prvom ovogodišnjem tromjeseèju porasla 260 miliona. »Istovremeno su kamatne stope pale jedan procentni poen«, rekao je Dakiæ. On je podsjetio da je CBCG preporuèila bankama da ne poveæavaju kamate, iako nema instrumentarije da ih ogranièi. »Izmjenama zakona o obligacionim odnosima koji propisuje najviše dozvoljene ugovorene kamatne to pitanje æe biti konaèno riješeno«, rekao je Dakiæ. (kraj) nar/bvm