Budva, (MINA-BUSINESS) - Osnovni zadatak fiskalne politike mora biti smanjenje deficita, izbalansiran budžet i ostvarenje budžetskog suficita što æe uticati na pozitivne trendove u javnom dugu, ocijenio je ministar finansija Milorad Katniæ. On je na konferenciji o privrednom rastu koja se održava u Budvi u organizaciji Privredne komore (PKCG), kazao da je Crna Gora rijetka zemlja u Evropi koja zadovoljava mastrihstske kriterijume, jer je javni dug je ispod 60 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), a deficit je ispod tri odsto BDP-a ”Takoðe, ne smijemo krizu koristiti kao opravdanje za probleme sa kojima se suoèavamo u našoj ekonomiji, svi u Crnoj Gori se moramo složiti oko najvažnijeg fiskalnog cilja, a to je smanjenje deficita i smanjenje duga. Bio bih sklon i da podržim deficit budžeta i zaduživanje ukoliko je ono u funkciji rasta i finansiranja koji u dugom roku mogu ponuditi održiv ekonomski rast”, kazao je Katniæ, prenosi Cafe del Montenegro (CDM). Katniæ je naveo da je samo štednja bez ekonomskog rasta put u ekonomsko samoubistvo, kroz strukturne reforme i kroz unapreðenje poslovnog ambijenta se mora ojaèati ekonomija i mora se stvoriti zdrava osnova za održiv ekonomski rast. "Neophodne su strukturne reforme i jaèanje administracije, da smanjimo barijere za poslovanje, barijere za trgovinu, da ne podlegnemo pritisku i da ne ogranièimo ni trgovinu i da na tim dobrim osnovama stvaramo perspektive za brži ekonomski rast, a to može biti i do pet odsto u nekom srednjem roku od pet do deset godina", rekao je Katniæ. On je dodao da ne sumnja da æe narednih pet do deset godina obilježiti veæa stopa ekonomskog rasta, i prema analizama Ministarstva finansija i prema analizama meðunarodnih finansijskih institucija i kredibilnih analitièara to je rast od oko pet odsto. Ministar pomorstva i saobraæaja, Andrija Lompar, podjestio je da se na konferenciji, koja je poèela u utorak, govorilo da je Crna Gora mala, siromašna zemlja koja ne može samu sebe da izdržava, ali se išlo i u drugu krajnost da je toliko bogata potencijalima da samo od tog bogatstva može da živi od tog bogatstva. "I jedno i drugo èujete i od jednih i drugih zavisno od toga u kojoj se prilici naðu", rekao je Lompar. On je naveo da je, meðutim, ponovo aktuelna formula - ako se želi dodata vrijednost i razvoj moraju se imati i resursi i kapital, kao i rad i preduzetništvo. "Tek kroz njihovu vezu se ostvaruje dodata vrijednost", poruèio je Lompar. Profesor Univerziteta iz Ljubljane Ivan Ribnikar poruèio je da se novac mora pametnije koristiti, i vrlo je važno kolika je ta potrošnja i za šta ide. ”I tu važi jedno staro pravilo da država ne može zaduživati za tekuæe potrebe, nego za investicije. Javni dug nije najveæi problem. Poznato je da Japan ima javni dug više od 200 odsto BDP-a, ali on nema problema sa javnim dugom", kazao je Ribnikar. On je dodao da nema deficit u javnom bilansu, pa mu 200 odsto nije mnogo i ne stvara problem. Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, Aleksandar Damjanoviæ smatra da se javni dug mora biti u funkciji privrede. ”Kad veæ pozajmljujemo novac i poveæavamo javni dug moramo da razmišljamo da upotreba tog duga mora biti u funkciji privrede”, kazao je Damjanoviæ. (kraj) bvm