Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Crnoj Gori potreban je zakon o mobingu ili o sprjeèavanju zlostavljanja na radnom mjestu, ocijenili su danas u Ženskoj mreži Saveza Sindikata (SSCG). Ljubica Nikoliæ iz Ženske mreže kazala je da se Crna Gora nalazi u fazi usklaðivanja nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom i da mora ovu odredbu imati u svojim propisima. »Zakonodavstvo veæine zemalja rješava mobing kroz obavezu poslodavca da brine o zaštiti mentalnog i fizièkog zdravlja na radu. Na našu inicijativu mobing je našao mjesto u Nacrtu izmjena i dopuna Opšteg kolektivnog ugovora«, kazala je Nikoliæ. Ona je podsjetila da je Ženska mreža uputila inicijativu predsjedniku Socijalnog savjeta, Suadu Numanoviæu, za kvalitetniju i bolju zaštitu prava svih zaposlenih. Nikoliæ je rekla da je mobing psihološki teror u radnom životu koji ukljuèuje neprijateljsko i neetièko komuniciranje i koje sprovodi sistematski jedan ili više pojedinaca. »Privatizacija, ekonomska kriza i nesigurnost radnih mjesta doveli su do uèestalosti mobinga. To je ponašanje koje vrijeða zastrašuje i ponižava odreðenu osobu i uglavnom je usmjereno protiv pojedinaca koji se nalazi u bespomoænom položaju i ne može da se brani«, ocijenila je Nikoliæ. Koordinator Ženske mreže, Slavica Jaukoviæ, prezentovala je istraživanje o mobingu koje je sprovela meðu 53 zaposlene osobe, u Bijelom Polju, Podgorici i Baru, i koje je obuhvatilo i privredna i vanprivredna preduzeæa. Istraživanje koje, kako kaže Jaukoviæ, još nije završeno, raðeno je u saradnji sa Sekcijom za socijalnu politiku i rodnu ravnopravnost, Vladom i Unijom poslodavaca, a sprovela ga je agencija za ispitivanje javnog mnenja, Damar. Jaukoviæ je kazala da je 20,8 odsto ispitanika odgovorilo da je doživjelo da neko zlostavlja njihovog radnog kolegu, dok je 5,7 odsto poslodavaca odgovorilo da je bilo žrtva mobinga od radnika. »Oko 20,8 ispitanika je odgovorilo da je bilo žrtva mobinga na bivšem radnom mjestu, dok na sadašnjem radnom mjestu taj procenat iznosi 1,9 odsto«, rekla je Jaukoviæ. Prema njenim rijeèima najviše ispitanika se u mobingu osjeæalo poniženo, 11,3 odsto, a zatim zaplašeno 7,6 odsto. »Najviše zaposlenih, 13,2 odsto sa èlanovima porodice razgovarali su o tome da su žrtve mobinga, dok je najmnje ispitanika, 1,9 odsto razgovaralo sa nadležnim, poèiniocem i ljekarom«, saopštila je Jaukoviæ. Prema istraživanju, ispitanici su nakon èlanova porodice, o tome da su žrtve mobinga, najæešæe razgovarali sa kolegama. »Mobing je na zaposlene najviše uticao na gubitak motivacije, koncentracije, i na pojaèan stres, oko 9,5 odsto«, kazala je Jaukoviæ. On je dodala da više od polovine zaposlenih koji su uèestvovali u istraživanju smatra da se negativan uticaj mobinga u potpunosti odražava na radnu sposobnost zaposlenih. »Najviše ispitanika, 34 odsto, bi u sluèaju da su žrtve mobinga razgovarali sa kolegom, dok bi najmanji broj njih, oko 15 odsto, razgovaralo sa osobama zaduženim za pritužbe«, rekla je Jaukoviæ. Više od polovine ispitanika smatra da su razlozi za pojavu mobinga karakteristike poèinitelja. »Veliki broj ispitanika, èak 92,5 odsto odgovorilo je da nije nikada zlostavljalo kolegu, a više od polovine smatra da je mobing pojaèan sa globalnom ekonomskom krizom«, kazala je Jaukoviæ. Ona je dodala da je 96,2 odsto ispitanika ocijenilo da o pojavi mobinga treba upoznati javnost, a za donošenje Zakona o mobingu opredijelilo se 86,8 odsto. Jaukoviæ je saopštila da više od 70 odsto ispitanika smatra da bi Sindikati trebalo da se bave mobingom radnika, a više od 90 odsto odgovorilo je da bi trebalo edukovati širu javnost o mobingu. Predsjednik Sekcije žena uprave i pravosuða, Milka Bajiæ, kazala je da se oni bore za stabilno društvo u kojemu æe žene biti aktivne kreativne i u potpunosti osnažene. »Žena je nedovoljno prisutna u javnosti i u organima politièkog odluèivanja i društvenog djelovanja«, rekla je Bajiæ. Èlanice Ženske mreže smatraju da je prošli Zakon o radu bio progresivniji po pitanju rodne ravnopravnosti i usklaðeniji sa evropskim propisima jer je otac djeteta imao pravo na korišæenje poroditeljskog odnosno roditeljskog odsustva. »Porodiljsko odsustvo koje definiše èlan 111 Zakona o radu, ocu uskraæuje pravo na korišæenje porodiljskog odsustva osim u izuzetnim sluèajevima kada majka napusti dijete, umre ili iz drugih razloga kao što u izdržavanje kazne zatvora ili teža bolest ne može da brine o djetetu«, zakljuèili su predstavnici Ženske mreže. Oni su dodali da su pokrenuli inicijativu za promjenu tog uspornog èlana, zajedno sa Vladom i Unijom poslodavaca. (kraj) jlb/bvm