Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Kompanije koje mogu biti revitalizovane i pretvorene u uspješne i proizvode mogu plasirati na domaæem i stranom tržištu, sa istim ili izmijenjenim proizvodnim programom i prilagoðenim brojem radnika treba da imaju prioritet u prestrukturiranju, smatraju u crnogorskoj Vladi. Program prestrukturiranja preduzeæa u ovoj godini, za koji je obezbijeðeno 1,6 miliona EUR, prvenstveno æe, kako je najavljeno, biti baziran na pripremama za privatizaciju firmi iz kožarske, tekstilne, obuæarske i metalo-preraðivaèke industrije. U Prikazu planiranih aktivnosti Programa za ovu godinu, koji je Vlada usvojila krajem aprila, navedeno je da u tim preduzeæima, s obzirom na trenutno stanje, nije moguæe oèekivati potpun povraæaj obezbijeðenog novca. »Zbog toga njima treba obezbijediti onoliko koliko im je dovoljno da spremno doèekaju buduæeg starteškog partnera. Novac ne treba odobravati ukoliko ne postoji interesovanje starteškog partnera«, ocijenili su predstavnici Vlade. Dio novca, predviðenog za realizaciju Programa, biæe usmjeren preduzeæima sa odreðenim dubiozama iz prethodnog perioda koje im predstavljaju prepreku buduæem strateškom partneru da investira u Crnu Goru. »Malo je vjerovatno da u privredama u tranziciji država ima znaèajan raspoloživi kapital za ulaganje u prestrukturiranje preduzeæa da bi im tako poveæala cijenu u privatizaciji. Nova ulaganja treba prepustiti strateškim partnerima i njihovim vizijama«, smatraju u Vladi. Država, prije nego što raspiše tender za prodaju nekog preduzeæa, može, samo da uradi prestrukturiranje u domenu radne snage, prije svega smanjivanje broja zaposlenih i poboljšanje kvalifikacione strukture. Vlada æe, kako je najavljeno, obezbijediti djelimièno rješavanje starih dugova preduzeæa državi, koji spreèavaju dodatne investicije i dolazak potencijalnih kupaca. »U tim sluèajevima dug može biti otpisan, reprogramiran, isplaæen putem steèajnog postupka ili ga koristiti kao garanciju za realizaciju investicionog programa«, objašnjeno je u Prikazu planiranih aktivnosti. Vlada æe obezbijediti i sprovoðenje programa edukacije menadžmenta, kao preduslova za kvalitetnu realizaciju studija o angažovanju ugovornog menadžementa i o stimulisanju motivacije zaposlenih, èiji su predlozi projekata uraðeni sredinom prošle godine«. Najavljeno je i da æe ove godine biti nastavljena realizacija Sanaciono razvojnog programa drvne industrije i šumarstva Crne Gore, zapoèeta 2003. Program prestruktruriranja usvojen je u junu 2003. godine, u cilju stvaranja povoljnog ambijenta za privlaèenje strateških partnera koji bi pokrenuli proizvodnju u crnogorskim preduzeæima. Programom je predviðeno da sva preduzeæa, koja uèestvuju u njemu, moraju da dostave biznis planove i obezbijede njihovu realizaciju. Moraju, izmeðu ostalog, imati i jasnu viziju privatizacije u narednih deset mjeseci, dostaviti plan rješavanja viška radnika i problema iz ranijeg perioda, kao i da obezbijede novi i kvalifikovani menadžment. Za efikasno prestrukturiranje preduzeæa treba, izmeðu ostalog, da ona proizvode samo robu sa odgovarajuæim kvalitetom i konkurentskom cijenom, uspostave što dublju saradnju sa uspješnim domaæim i stranim kompanijama, poštuju logiku i postupak dobijanja kredita i promijene proizvodni program ako je to uslov za osvajanje novog tržišta. »Preduzeæa moraju biti samoodrživa i stvoriti neophodne uslove za generisanje zaposlenosti i nakon dolaska starteškog partnera. Preduzeæa koja nemaju strategiju revitalizacije, odnosno održiv plan, moraju biti likvidirana«, ocijenjeno je u Vladi. Na konkursu za uèešæe u Programu 2003. godine se prijavilo 71 preduzeæe. Nakon analize 34 preduzeæa su korisnici odobrenog novca. Vlada je prošle godine obezbijedila kredit od 1,2 miliona EUR, od planiranih 2,3 miliona, za 24 preduzeæa iz sektora industrije, turizma, poljoprivrede i saobraæaja. Bankarski sektor je u tom periodu, preduzeæima obuhvaæenim Programom obezbijedio kredit od preko tri miliona EUR. Fizièki obim industrijske proizvodnje je na kraju prošle godine porastao 13,8 odsto, a privatizovano je i pet preduzeæa iz Programa. »U najveæem broju preduzeæa djelimièno je ili potpuno riješen problem viška zaposlenih i obezbijeðen kontinuitet proizvodnje. Veæi broj preduzeæa poveæao je obim korišæenja kapaciteta«, tvrde predstavnici Vlade. (kraj) bvm/kmh