London, (MINA-BUSINESS) – Srbija i Crna Gora, pored Bosne i Hercegovine (BiH), najviše zaostaje u ostvarenju ciljeva tranzicije u regionu jugoistoène Evrope, procijenjeno je u najnovijem izvještaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Srbija i Crna Gora se prema podacima EBRD nalaze u prvoj fazi reformi i za njihovo sprovoðenje su dobile ocjenu tri, od maksimalnih èetiri dok se tranzicioni indikator nalazi izmeðu jedan i dva. Indikatori tranzicije koje objavljuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) mjere napredak u raznim poljima tranzicije. Oni se kreæu od ocjene jedan koja oznaèava neznatan ili nulti napredak u ekonomiji, dok ocjena preko èetiri znaèi da se uspostavila tržišna ekonomija. Od dvije faze reformi, prva, inicijalna, podrazumijeva niži nivo privatizacije, liberalizaciju cijena, trgovine i spoljnje razmjene, dok druga, institucionalna obuhvata prestrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeæa, usvajanje politike konkurentnosti, stabilnan bankarski sektor, sigurnosni tržište i infrastrukturu. Grupa autora iz Kancelarije glavnog ekonomiste EBRD-a ocijenila je da su SCG i BiH mnogo sporije od ostalih zemalja regiona u oblasti liberalizacije trgovine i privatizacija velikih preduzeæa, dok su institucionalne reforme generalno slabe u ovom dijelu Evrope. ½Razlog za to su slab kapacitet države i veliku politièku nestabilnost u ovim zemljama½, navodi se u izvještaju. EBRD je radi procjene naèina funkcionisanja ekonomije i veze izmeðu države i preduzeæa, u saradnji sa Svjetskom bankom prošle godine sprovela istraživanje u preko 1,6 hiljada preduzeæa u regionu, u kojem su njihovi predstavnici ocjenljivali uticaj problematiènih faktora na funkcionisanje i razvoj njihovog biznisa. Kao problematièni faktori identifikovani su poreske stope, poslovna regulativa, sudstvo, kriminal, korupcija, dostupnost finansija i infrastruktura, a njihov uticaj nivoima od jedan do èetiri. Najveæi problem prošle godine u SCG predstavljali su nedostatak finansija i poreski sistem, koje su dobile ocjenu tri, dok najmanju poteškoæu u poslovanju, ali ne i zanemarljivu, èini infrastruktura. Finansiranje novih investicionih poduhvata u oblasti malih i srednjih preduzeæa u zemljama regiona najviše se obavlja sopstvenim sredstvima, u tek u manjim mjerama kreditima banka, neformalnih kreditora ili vlada, kao i pomoæi porodice i prijatelja ili emisijama novih akcija. U Srbiji i Crnoj Gori sopstveni izvori finansiranja malih i srednjih preduzeæa èine 87 odsto ukupnih, slijede krediti komercijalnih banaka od 2,5 odsto, i pozajmice od prijatelja i porodice od dva odsto. Po uèešæu sopstvenih izvora u finansiranju SCG je sa 87 odsto rekorder u regionu, slijedi Albanija sa 79, dok je najmanje u Hrvatskoj i iznosi 50 odsto ukupnih ulaganja. Kod velikih preduzeæa, sopstveni izvori finansiranja u regionu kreæu se od 29 odsto u Hrvatskoj do 84 u Moldaviji, dok su SCG na drugom mjestu sa 75 odsto od ukupnih ulaganja. Ekonomiste EBRD-a zabrinjava veoma mali iznos kredita domaæih i stranih komercijalnih banaka prilikom osnivanja preduzeæa, zbog èega najviše trpe mala i srednja. (kraj) dbr