Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Strani investitori u Crnoj Gori æe, ukoliko i dalje budu nekritièki prihvatani, na prve najave ekonomske i socijalne krize otiæi i ostaviti opustošena preduzeæa, smatraju u Grupi za promjene. "Dok se zemlja zadužuje i ima deviza koje treba pokupiti strani investitori i banke se zadržavaju na nekoj teritoriji. Èim se likvidnost izgubi i prebaci van zemlje, sa moguæim najavama politièkih i socijalnih previranja, ovi dobrotovori se prvi pokupe i povuku svoje depozite", rekao je izvršni direktor te nevladine organizacije Nebojša Medojeviæ. Prema njegovim rijeèima, crnogorski politièari, »svi do jednoga« direktno povezuju visinu stranih investicija sa porastom opšteg blagostanja, zaposlenosti, zarada i privrednim rastom. »Ako male i siromašne države u tranziciji žele da naprave stabilnu osnovu za dugoroèno održivi ekonomski rast, moraju posebnu pažnju posvetiti razvoju novih domaæih privatnih preduzeæa, posebno u oblasti proizvodnje za izvoz, kao i banaka«, rekao je Medojeviæ agenciji Mina-business. On je kazao da ulazak stranih investicija u domaæi bankarski sistem mora biti praæen veoma pažljivo i racionalno. "Tako nagla liberalizacija ne bi omoguæila stranim bankama da domaæu deviznu štednju prikupe i iskoriste za plasiranje na drugim tržištima kapitala ili za kreditiranje stranih investicija na domaæem tržištu", kazao je Medojeviæ. On smatra da je neophodno napraviti razliku izmeðu pravih investicija, poznatih svjetskih kompanija i onih koje su samo formalno strane. »Te formalno strane investicije predstavljaju domaæi kapital koji se preko fiktivnih firmi vraæa u Crnu Goru i koji je uglavnom zaraðen kroz neke kriminalne aktivnosti«, rekao je Medojeviæ. On je dodao da je vrlo važno i znati da li æe crnogorska Vlada strancima prodati strateške kompanije koje posluju u monopolskim uslovima, kao i da li æe one biti prodate zajedno sa monopolom. »Ako Vlada planira da proda Telekom i Kombinat aluminijuma Podgorica, i ako to uradi kao što je uradila sa Jugopetrolom, onda postoji ozbiljna zabrinutost da æe graðani, sa najmanjima platama u regionu, plaæati najskuplje cijene, struje i telefona, kao što je sluèaj sa gorivom. Vlada, takoðe, neæe imati nikakve mehanizme nadzora nad poslovanjem ovih privatizovanih kompanija«, upozorio je Medojeviæ. On tvrdi da prodajom crnogorskih preduzeæa stranim kompanijama neæe poveæati zaposlenost. »Ove kompanije æe željeti vrlo brzo da se riješe viškova zaposlenih i da dodatnim investicijama obezbijede savremenu tehnologiju, koja æe dodatno ostaviti bez posla još jedan broj radnika«, kazao je Medojeviæ. Kada strane kompanije, prema njegovim rijeèima, kupe kontrolne pakete akcija domaæih, dodatne investicije æe biti finansirane iz unutrašnjih izvora samih firmi, a ne iz kapitala iz inostranstva. Medojeviæ smatra da prilikom ocjenjivanja kvaliteta stranih investicija treba vidjeti i da li æe investitori otvoriti strana tražišta za crnogorska preduzeæa. »Èitava borba sa stranim investitorima se može gledati u odnosu na stopu povraæaja investicije. Ako se stranom investitoru investicija isplati od sedam do deset godina, ako budu otvorena nova radna mjesta ili nova tržišta, onda se ona može ocjeniti kao ekonomski dobra i isplativa u razvojnom smislu«, ocijenio je Medojeviæ. On je upozorio da, ako se investicija isplati veæ u prve dvije godine, kao u sluèaju ProMonte-a, onda se takve transakcije ne mogu smatrati investicijama, veæ direktnom eksploatacijom nacionalnih privrednih i prirodnih resursa ili »novim kolonijalizmom«. »Ako se ovome doda praksa Vlade da dugove kompanija preuzima u javni dug i njime optereæuje buduæe generacije poreskih obveznika, onda je sasvim jasno kakve æe dugoroène posljedice za razvoj Crne Gore imati ovaj koncept privatizacije«, upozorio je Medojeviæ. On je podsjetio da je Vlada veæ preuzela preko 20 miliona EUR dugova Montenegrobanke, 60 miliona EUR Željezare i možda još 280 miliona EUR KAP-a. »Iskustva drugih zemalja u razvoju, na primjer Argentine, mogu poslužiti kao dobra opomena, šta se dešava državama sa slabim tržišnim strukturama i nejakim institucijama, koje ekonomski razvoj zasnivaju na stranim investicijama«, zakljuèio je Medojeviæ. (kraj) bvm