Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Male ekonomije sa prostora bivše SFRJ treba da poboljšaju poslovnu klimu, bolje se povežu i unaprijede konkurentnost, razviju više oblike saradnje i zajedno nastupe na trećim tržištima, saopštio je predsjednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko ÄŒadež. »Suštinsko pitanje malih ekonomija na prostoru bivše SFRJ nije samo kako da jedni drugima prodamo što više, nego kako da poboljšamo poslovnu klimu regiona, da se bolje infrastrukturno i poslovno povežemo i ojačamo privrede, unaprijedimo konkurentnost, razvijamo više oblike saradnje, udružimo kompanije i zajedno nastupimo na trećim tržištima«, rekao je ÄŒadež za Glasnik Privredne komore Crne Gore (PKCG). On je dodao da Crna Gora i Srbija predstavljaju jedan od najočiglednijih primjera međuzavisnosti i komplementarnosti privreda i tržišta u regionu. »Crna Gora najviše uvozi iz Srbije, a jedni drugima smo najčešći gosti, odnosno turisti. Automobili proizvedeni u Fiatu u Srbiji stižu u Italiju preko pruge Beograd-Bar i barske Luke. Nakon završetka izgradnje energetskog kabla između Italije i Crne Gore, struja proizvedena u Srbiji će na evropsko tržište moći da se izvozi preko Crne Gore«, kazao je ÄŒadež. On je naveo da su zemlje regiona jedne drugima najčešće investicione destinacije, kao i da su ulaganja obostrano korisna. »Na nedavnom biznis forumu na Kopaoniku čuli smo da je u regionu više od tri milijardi EUR međusobnih investicija, što nije beznačajno kada znamo da su nam svima investicioni kapaciteti ograničeni«, saopštio je ÄŒadež. On smatra da je važno da se zemlje regiona međusobno ne doživljavaju kao konkurencija, jer kada investitor ima dobra iskustva u jednoj državi, lakše se odluči i za dalja ulaganja u regionu. »Kada mjere opravdanost ulaganja na nekoj destinaciji, investitori imaju u vidu i mogućnosti regionalnog širenja. Nijedan investitor neće doći zbog parčeta ovog prostora i malih rascjepkanih tržišta, već zbog više od 30-ak miliona potrošača«, rekao je ÄŒadež. On smatra da je infrastrukturno povezivanje unutar zapadnog Balkana i sa EU preduslov jačanja ekonomske saradnje i napretka, ali i bržih evropskih integracija svake zemlje pojedinačno i regiona u cjelini. ÄŒadež je podsjetio da je sa tim ciljem 2014. godine osnovana Transportna mreža zapadnog Balkana, koja je uključena u Transportnu mrežu EU. On je dodao da je za region veoma važan Koridor 11, koji podrazumijeva, ne samo, prugu Beograd-Bar, već i pravac koji, u željezničkom i drumskom saobraćaju, povezuje jadransku rutu, odnosno Crnu Goru, Srbiju i Rumuniju. »Međutim, ni autoput, ni pruga velikih brzina neće mnogo pomoći, ako kolone kamiona i automobila satima čekaju na nekoj granici. Zato je za jačanje privredne saradnje i povezivanje regiona važno pojednostavljivanje prekograničnih procedura, uspostavljanje pouzdanog i bezbjednog sistema transporta i skraćenje vremena putovanja i prevoza robe kroz otvaranje regionalnog transportnog tržišta«, saopštio je ÄŒadež. On je naveo da je u cilju što efikasnije realizacije tih zadataka, definisan akcioni plan koji je podržala Evropska komisija (EK) i osnovana radna grupa za olakšavanje transporta, u koju su aktivno uključene i privredne komore Srbije i Crne Gore. ÄŒadež je kazao da su komore regiona prepoznate i kao ključni institucionalni akter u pregovorima i snažno su pozicionirane u pregovaračkom mehanizmu. »PKS učestvuje u 24 pregovaračke grupe, čime je obezbjeđena zastupljenost u svim finansijskim pregovaračkim poglavljima. Osim što zastupaju interese poslovnih zajednica, komore predstavljaju relevantnog partnera vladama, ali i uticajnog stakeholdera pred institucijama EU«, rekao je ÄŒadež. Komore su, kako je dodao, partner državi u stvaranju konkurentnijeg i zdravijeg poslovnog okruženja koje će moći da bude dio jedinstvenog evropskog tržišta. »Na nama je da na tom putu prema EU zastupamo interese privrede i insistiramo na uvažavanju njenih stavova prilikom definisanja dinamike prihvatanja evropskih propisa i politika, kao i ključnih prioriteta za koje se traže prelazni rokovi, kako bi se obezbjedila održivost pregovora, optimalnost procesa i minimizirali ekonomski troškovi«, saopštio je ÄŒadež. On je kazao da su zemljama regiona na putu ka EU dragocjena iskustva zemalja članica – Hrvatske i Slovenije. »Posebno su važni zajednički projekti za implementaciju pravnih tekovina EU kroz poglavlja ključna za privredu, ali i aktivnosti u okviru Berlinskog procesa, zajednički projekti, poput Komorskog investicionog foruma, kao najkonkretniji doprinos ekonomskom jačanju bržim evropskim integracijama«, naveo je ÄŒadež. Prema njegovim riječima Srbiji predstoji intenziviranje aktivnosti na internacionalizaciji privrede i podršci investitorima i izvoznoj privredi kroz uspostavljanje novog modela predstavljanja ekonomije u svijetu, po uzoru na austrijski, a pod okriljem PKS. »Zahvaljujući izgradnji mreže trgovinskih centara Privredne komore Austrije u svijetu, austrijska privreda je, od uvozne, kakva je bila pre 15 do 20 godina, postala izrazito izvozna. Danas, od deset EUR, koje austrijska privreda zaradi, sedam dolazi iz inostranstva. Na jedan EUR koji Komora uloži u predstavljanje privrede u svijetu, kompanije zarade 55 EUR«, saopštio je ÄŒadež. On je podsjetio da je srbijanska privreda prošle godine izašla iz recesije, dok je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio podstaknut povećanjem investicija i izvoza, a njegov okretač bila je industrija. »Smanjen je fiskalni i trgovinski deficit u razmjeni sa svijetom, unaprijeđen regulatorni okvir, poboljšana pozicija Srbije u izvještajima Svjetske banke (SB), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i EK, kao i na listama rejting agencija. Otvorena su prva poglavlja u procesu pristupanja EU, unaprijeđena klima za poslovanje i ulaganje i smanjeni rizici«, naveo je ÄŒadež. On je kazao da je sve to bilo impuls za domaću privredu, ali je napredak prepoznala i međunarodna poslovna zajednica, pa su strane direktne investicije u prošloj godini bile 46 odsto veće nego 2014. “Napravljen je snažan zaokret odlukom da se prekine sa starom praksom pokrivanja gubitaka propalih preduzeća koja nemaju perspektivu, što je otvorilo prostor da se bavimo zdravim dijelom privrede, koji ima potencijal za održivi rast i razvoj”, rekao je ÄŒadež. On je dodao da je stvorena dobra osnova za nastavak rješavanja problema koje niko i nigde nije riješio za godinu, za razvoj privatnog sektora, dalje ubrzanje privrednog rasta i veći priliv investicija, povećanje konkurentnosti i bolji izvozni učinak. ÄŒadež smatra da sve zemlje regiona imaju manje-više iste probleme, koji se ogledaju u visokoj nezaposlenosti, nedovoljnoj konkurentnosti i neizgrađenom poslovnom ambijentu, koji bi privredama obezbijedio brži razvoj. “Zato je važan dijalog komora sa vladama, kako bi im ukazale na probleme sa kojima se privrednici suočavaju i predložili rešenja za njihovo otklanjanje. Važno je i jačanje komorske podrške kompanijama da savladaju barijere u svakodnevnom poslovanju i ojačaju kapacitete za veću proizvodnju i izvoz, ali i regionalna saradnja zbog poslovnog povezivanja”, saopštio je ÄŒadež. On je podsjetio da najviše privrednika kao najveće ograničenje u poslovanju navodi problem s plasmanom proizvoda i finansiranjem. “Zato im, osim informacija i pravnih i finansijskih savjeta iz oblasti radnog i statusnog prava, carina i poreza, deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja tehničkih propisa i edukacije, pomažemo i u otvaranju vrata stranih tržišta. To je posebno značajno za manje firme, koje ne mogu same da naprave prodor van lokalnih tržišta”, rekao je ÄŒadež. On smatra da je rast zasnovan na izvoznoj strategiji ključ oporavka i razvoja privrede Srbije, zbog čega PKS posebnu pažnju posvećuje podršci jačanju kapaciteta domaćih preduzeća da više proizvode i izvoze, njihovom povezivanju sa potencijalnim partnerima i uključivanju u proizvodne i dobavljačke lance velikih kompanija. “Ukoliko uđu u dobavljački lanac velikog sistema, obezbjeđuju ne samo kanal za plasman proizvoda, već i podižu kapacitete, rastu i stalno unaprijeđuju kvalitet proizvoda i procesa, kako bi ostali u tim aranžmanima. To je sistem spojenih sudova”, poručio je ÄŒadež. On je dodao da je slab pristup izvorima finansiranja jedno od najvećih ograničenja u poslovanju privrede, prije svega malih i srednjih preduzeća u cijelom regionu. “Problem je što većina malih i srednjih preduzeća ne koristi kredite iz formalnih izvora, a i kada ih koristi, podiže male iznose, uglavnom uzima namejnske kredite i dozvoljena prekoračenja”, naveo je ÄŒadež. On je kazao da je ponuda bankarskog sektora za njih neprihvatljiva, zbog visokih kamata, skupih i komplikovanih procedura, zahtjeva za kolateralom, nedostatka dugoročnih kredita. “S druge strane, finansijski instrumenti, koji u razvijenim zemljama imaju veoma značajnu ulogu u finansiranju malih i srednjih preduzeća, poput fondova preduzetnog kapitala, mikrofinansiranja, faktoringa, lizinga kod nas su slabo razvijeni ili su tek u povoju”, rekao je ÄŒadež. PKS, kako je saopštio, radi na promociji mogućnosti i prednosti novih alternativnih izvora finansiranja i finansijskih instrumenata. “Pokrenuli smo inicijativu za donošenje zakona o mikrofinansiranju, ali i na boljem informisanju i podizanju znanja i kapaciteta malih i srednjih preduzeća za finansijsko upravljanje i što efikasnije korišćenje raspoloživih programa i fondova EU, kao što su Evropska mreže preduzetništva (EEN) u kojoj PKS ove godine preuzima lidersku ulogu, Horizont 2020 i COSME”, kazao je ÄŒadež. Centar za planiranje i izradu projekata, prema njegovim riječima, informiše privrednike, ne samo o tome koji su im fondovi na raspolaganju, nego i kako da konkurišu za sredstva, pomaže im u procjeni i oblikovanju projektnih ideja, pronalaženju partnera i formiranju konzorcijuma. “PKS se zalaže da se usmjere prema sektorima sa izrazitim razvojnim potencijalom. Nema efekta ako su podsticaji koje država daje opšti i nefokusirani. Naš cilj je da pomognemo onim firmama koji zaista imaju potencijal da izvoze i da rastu”, zaključio je ÄŒadež. (kraj) nar