Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predstavnici crnogorske Vlade i preduzeæa dogovorili su se danas da formiraju zajednièku komisiju ili odbor koja æe predlagati rješenja poslovnih problema izvoznika. Osnivanje Komisije predložio je na Okruglom stolu o izvoznim moguænostima Crne Gore potpredsjednik Vlade Branimir Gvozdenoviæ, ocjenjujuæi da ona »zna puno, ali ne sve probleme izvoznika«. U Komisiji bi bili predstavnici Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, Uprave carina, Direkcije javnih prihoda i izvoznih preduzeæa. Kako je dogovoreno, Komisija bi se sastajala jednom ili dva puta mjeseèno i predstavljala neku vrstu »unaprijeðenog izvoznog dijaloga«, kako je rekao Gvozdenoviæ. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Ðuroviæ je podsjetila da je crnogorski izvoz 1989. godine iznosio 542,6 miliona USD a uvoz 249 miliona. Prema podacima Centralne banke, Crna Gora je prošle godine imala 114 miliona USD veæi uvoz od izvoza. Ðuroviæ je ocijenila da je Crna Gora od svih bivših republika SFRJ najviše izgubila i podsjetila da je od 1989. do prošle godine deficit poveæavan, a pokrivenost uvoza izvozom, privredna aktivnost i konkurentnost smanjivani. »Crnoj Gori nije dovoljan godišnji rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 2,7 odsto, veæ od èetiri«, procijenila je Ðuroviæ. BDP je prošle godine, kako je procijenio Sekretarijat za razvoj, porastao realno 2,53 odsto, dok je Vlada za ovu prognozirala rast od 2,7 odsto. Direktor Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova (SMECA) u Crnoj Gori Bratislav Pejakoviæ izvoznicima je predstavio tu kreditnu agenciju, koja æe im olakšati izvoz i naplatu potraživanja, uz obezbjeðivanje kredita. Osnivaè Fonda je SRJ, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora, a finansiran je kreditom Svjetske banke od 11,5 miliona USD i donacije Vlade Italije od 8,9 miliona USD. Pejakoviæ oèekuje da æe Fond stimulisati spoljnu trgovinu, podržati ekonomski rast i smanjiti trgovinski deficit. Fond æe osiguravati potraživanja izvoznika od kupaca u inostranstvu, provjeravati kreditnu sposobnost poslovnog partnera i naplaæivati potraživanja. Izvoznici za tu uslugu treba da plate premiju osiguranja od 0,3 do 2,25 odsto za komercijalni rizik i izmeðu 0,03 i dva odsto za politièki. Iznos premije osiguranja zavisi od zemlje dužnika i ugovorenog naèina i roka plaæanja proizvoda ili usluga. Ukoliko kupci imaju zakljuèen ugovor o osiguranju izvoznih potraživanja, mogu koristiti kredit Fonda od 50 hiljada do milion EUR na period do tri godine. Korisnici æe plaæati kamatnu stopu po LIBOR stopi /London Interbank Offered Rate/ uveæanoj za 0,5 odsto, a poslovna banka koja saraðuje sa Fondom ne može naplatiti više od jedan odsto administrativnih poslova. Osim toga, Fond æe garantovati da æe izvoznik završiti posao. Izvoznici æe moæi da koriste program faktoringa, odnosno da od Fonda uzmu novac za 80 odsto vrijednosti izvezene robe prije naplate. Preostalu petinu Fond bi im isplatio prilikom naplate. Dugovanja koja su predmet faktoringa biæe pokrivena polisom kreditnog osiguranja od neplaæanja stranog kupca. Za tu uslugu korisnicima æe Fond naplatiti proviziju od 0,25 odsto iznosa otkupljenih potraživanja i diskont. Izvoznici su na Okruglom stolu uglavnom predstavljali svoja preduzeæa, probleme i potencijale. Predsjednik Odbora direktora Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) Mihailo Banjeviæ je ocijenio da bi kompanija nakon privatizacije mogla uveæati neto izvoz uveæa sa sadašnjih 137 miliona USD na 280 do 300. Vlasnik kompanije Oro-met koja izvozi otpad, Zoran Popoviæ je saopštio da je od 2001. godine prodaja inostranstvu smanjena sa 2,26 miliona EUR na 117 hiljada i upitao Vladu zbog èega mu onemoguæava poslovanje. Popoviæ je prigovorio crnogorskim izvoznim carinama od 15 odsto na staro željezo. “Moje preduzeæe izvozi smeæe, a uvozi devize. Zašto mi ne dozvoljavate da izvozim”, upitao je Popoviæ, ali nije dobio odgovor. Predstavnik Luke Bar Živojin Marèiæev je predstavio kapacitete preduzeæa koje bi uskoro trebalo da bude privatizovano i ukazao na apsurd u Planu privatizacije koji predviða tendersku prodaju. “Koristeæi Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravu mora, Luka je dio mora od obale, podmorja i vazdušni prostor i to se nigdje ne prodaje na tenderu. Drugo je prodaja kapaciteta preduzeæa”, pojasnio je on. Marèiæev je, uprkos podatku da Luka koristi svega 40 odsto kapaciteta, predložio davanje koncesija po BOT aranžmanu za gradnju terminala za gorivo, kako je kazao, “partneru sa istoka”. On je upozorio da Crna Gora još nema zakon o koncesijama po BOT aranžmanu koji bi omoguæio taj posao. (kraj) dmc/anf