Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Preduzeæa èiji su raèuni blokirani, a koja su pronašla druge naèine da posluju, štete državi i zaposlenima i nerealno je oèekivati da uredno plaæaju obaveze, zbog èega je uvoðenje steèaja moguæe rješenje tog problema, smatraju u Centralnoj banci (CBCG). Unija poslodavaca (UPCG) i Savez sindikata (SSCG), kako pišu Vijesti, podržavaju uvoðenje automatskog steèaja, jer bi se time doprinijelo efikasnijoj prinudnoj naplati, ravnopravnom položaju firmi i poštovanju radnièkih prava. Predstavnici te dvije institucije ocijenili su da ta preduzeæa “svojom kreativnošæu” nose poveæani rizik problema nelikvidnosti privrede, da je potrebno izmijeniti propise kojima se firme osnivaju i pojaèati akciju državnih organa koji treba da ih sankcionišu. “Ukoliko se poslovanje preduzeæa dešava mimo poslovnih raèuna i legalnih tokova, nerealno je i iluzorno od njihovih vlasnika oèekivati da uredno servisiraju obaveze prema državi. Tim prije što su u strukturi neizmirenih obaveza onih èiji se raèuni nalaze u blokadi sadržana u znaèajnom iznosu i potraživanja države po osnovu poreza, doprinosa, carina i taksi, koja predstavljaju osnovne fiskalne instrumente za naplatu javnih prihoda”, saopšteno je iz CBCG. U vrhovnoj monetarnoj instituciji nijesu željeli da ukažu na konkretne primjere preduzeæa koja „alternativno posluju”, jer smatraju „da su obezbijedili visok stepen javnosti po tom pitanju objavljivanjem spiska blokiranih raèuna koji na uvid stavlja dovoljan obim podataka” Analaiza CBCG je pokazala da postoji oko sedam hiljada preduzeæa sa 2,4 hiljade zaposlenih, èiji su raèuni u blokadi duže od tri godine, a koja su pronašla alternativne naèine poslovanja izbjegavajuæi blokadu raèuna. U CBCG su do tog podatka došli na osnovu analize podataka iz prinudne naplate, ali i èinjenice da ni dužnici ni povjerioci nijesu zainteresovani za pokretanje steèajnog postupka u blokiranim firmama. „Zato postoje indicije koje ukazuju da se te kompanije moguæe bave alternativnim vidovima poslovanja. Do sliènog zakljuèka su došle i druge kompetentne institucije u Crnoj Gori koje su otvoreno ukazale na problem da vlasnici preduzeæa u blokadi nesmetano osnivaju nova preduzeæa, a da prethodno nisu izmirili dospjele obaveze”, rekli su iz CBCG. Takvim društveno neprihvatljivim ponašanjem, kako su naveli, ugrožava se ne samo likvidnost meðusobno povezanih subjekata, veæ i likvidnost državnog budžeta što govori o razmjerama tog problema. U CBCG smatraju da bi inspekcijske kontrole u svakom pojedinaènom sluèaju pokazale koje sve zakonske propise krše preduzeæa koja alternativno posluju. CBCG je preporuèio Vladi da izmijeni zakonsku regulativu i uvede automatski steèaj svima èiji su raèuni blokirani duže od tri godine, ali da se ta nova rješenje poènu primjenjivati tek nakon godinu od njihovog usvajanja. Ekonomski savjetnik u UPCG, Ana Rašoviæ, saopštila je da su u toj asocijaciji više puta ukazivali da problem naplate potraživanja ima brojne posljedice od nemoguænosti izmirivanja obaveza pa do pronalaženja zakonski moguæih naèina poslovanja pod imenom neke druge firme. “Ali, kod problema sa naplatom potraživanja postoji niz faktora koje treba uzeti u obzir prije „osude“ onih preduzeæa èiji su nazivi dospjeli na listu blokiranih. Korektno bi bilo razlikovati ona preduzeæa koja su zbog nepredvidljivih ili izuzetno nepovoljnih okolnosti na tržištu u odreðenom trenutku suoèeni sa problemima”, kazao je Rašoviæ. Ti problemi su, prema njenom mišljenju, kriza, nedostatak sirovina, nemoguænost plasiranja roba i usluga, smanjen obim poslovanja, visoke kamatne stope za finansiranje projekata i planiranih investicija od onih èija je poslovna politika bila loša u kontinuitetu. “Ta preduzeæa stvaraju netransparentnu i zamršenu situaciju u privredi, iako formalno posluju po propisima, posebno ako se uzme u obzir èinjenica da takva preduzeæa nose poveæan rizik problema sa nelikvidnošæu i nesigurnošæu za poslovno partnerstvo”, ocijenila je Rašoviæ. Generalni sekretar SSCG ,Zoran Masonièiæ, smatra da su preduzeæa koja alternativno posluju neskriveno prešla u zonu sive ekonomije. „Oni, pritom, možda i nijesu prekršili zakon. Možda im važeæa zakonska regulativa to toleriše, ali, sigurni smo da su tih 2,4 hiljade zaposlenih apsolutno ugroženi po svim osnovama veæ samim tim što su došli u poziciju da rade u toj sivoj zoni. Takav naèin poslovanja ne samo da treba sankcionisati nego i izrièito zabraniti, a naèin sankcionisanja moraju pronaæi za to odgovarajuæi nadležni organi”, poruèio je Masonièiæ. On je dodao da nije dovoljno samo saopštiti jedan statistièki podatak, veæ i preduzeti najenergiènije korake kako takva saopštenja ne bi ni postojala. “Problem se može riješiti tamo gdje je i nastao, odnosno, na relacijama izmeðu preduzeæa, banaka, finansijskih i inspekcijskih organa“, zakljuèio je Masonièiæ. (kraj) jlb