Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska Vlada je ove godine od planiranih 1,7 miliona EUR kredita, preduzeæima koja uèestvuju u programu prestrukturiranja isplatila oko 80 odsto, saopštio je danas portparol Ministarstva ekonomije Aleksandar Bogdanoviæ. «Osim tog iznosa koji su dobila 24 preduzeæa iz programa, podržali smo još nekoliko kompanija, koje su naknadno uvrštene ove godine na osnovu izvještaja i preporuka tripartitnih radnih grupa, sastavljenih od predstavnika Vlade, republièkog Sindikata i Privredne komore. Oèekujemo da do kraja godine procenat realizacije planiranih kredita bude još veæi», kazao je Bogdanoviæ agenciji Mina-business. Vlada je te kredite odobrila uz grejs period od godinu, rok otplate tri i kamatnu stopu od dva odsto. Osim od Vlade, ta preduzeæa su dobila i kredite od crnogorskih poslovnih banaka. Za pojedina preduzeæa banke su u ovoj godini odobrile dvostruko više sredstava od Vlade, a prema rijeèima Bogdanoviæa, neka su dobila èak i veæu podršku. U programu prestrukturiranja uèestvuju preduzeæa èije su biznis planove, prošle godine dostavljene, banke ocijenile pozitivno. «Poèetkom godine sastaæemo se ponovo sa bankama i posebno se fokusirati na deset preduzeæa kojima nijesu odobrile kredite, iako su im biznis planovi pozitivno ocijenjeni i dobila su naèelnu podršku, kao i ona èiji æe primarni cilj biti privatizacija», najavio je Bogdanoviæ. On je dodao da æe naredne godine biti formirane tri Komisije za nadzor, posebno za centralnu, južnu i sjevernu regiju, kako bi se program i namjena novca mogli kontrolisati što efikasnije kod preduzeæa obuhvaæena Programom prestrukturiranja. Prema rijeèima Bogdanoviæa, u okviru transformacije Fonda za razvoj predloženo je osnivanje kreditnog garantnog fonda, kombinacijom postojeæih kreditnih sredstava te institucije i dijela novca iz privatizacije. Taj projekat æe, kako je predviðeno, finansirati i donatori. Osim za formiranje garantnog fonda, obrazovane su i komisije za tehnološke viškove, kao i za pregovaranje o dugu prema Vladi i za konsolidaciju akcija. Program prestrukturiranja poèeo je sredinom prošle godine, integrisanjem šumarskih i drvopreraðivaèkih preduzeæa, od kojih su èetiri privatizovana. U prva tri kvartala ove godine, primarna proizvodnja u toj oblasti porasla je za 50 odsto, i takav trend se oèekuje i na kraju èetvrtog kvartala. «Uoèljiv je napredak i kod ostalih preduzeæa koja su korisnici Programa prestrukturiranja, u veæini je organizovana kontinuirana i stabilna proizvodnja, porastao je stepen korišæenja kapaciteta, i uvedeni novi proizvodni programi. O tome govori i rast industrijske proizvodnje za 11,9 odsto u prva tri kvartala», ocijenio je Bogdanoviæ. Kao pozitivan primjer, on je izdvojio nikšiæki Metalac, kojeg je u oktobru kupila slovenaèka kompanija Metalna Nova, zaposlila 125 radnika i investirala u proizvodnju. «Na primjer bjelopoljski Imako je dobijene kredite iskoristio na vraæanje tržišta i nabavku repromaterijala, a kao rezultat, porastao je obim proizvodnje za 30 odsto u septembru i okrobru, u poreðenju sa istim periodom prošle godine. Pozitivni primjeri su i cetinjska štamparija Obod koja je uspjela da povrati dio kupaca, kao i hotel Fjord, u kojem je bilo 23 odsto više noæenja ove sezone, a za petinu veæi prihodi», kazao je Bogdanoviæ. On je najavio da æe naredne godine program biti usmjeren na predprivatizaciono restrukturiranje preduzeæa i pronalaženje strateških partnera, kao i poboljšanje upravljaèkog kadra. Te aktivnosti biæe definisane detaljnim Planom rada. «Opšta je ocjena da treba jaèati upravljanje u preduzeæima, a to æe biti moguæe angažovanjem savjetnika, èije bi aktivnosti bile skoncentrisane na pripremu preduzeæa za privatizaciju i pronalaženje strateških partnera gdje bude neophodno. To æe biti sprovedeno u najkraæem roku, kako bi privatizacija bila ubrzana», kazao je Bogdanoviæ. U saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, poèelo je definisanje institucionalnih i finansijskih uslova za poèetak uvoðenja ugovornog menadžmenta u crnogorska preduzeæa. Meðu preduzeæima koja su koristila kredite ove godine su Fabrika elektroda Plužine, bjelopoljske Mladost i Imako, Metalac iz Nikšièa, Izbor iz Bara, podgorièka Mljekara, «19. decembar», Zimosport Žabljak, Nibus Nikšiæ, Bor Plav, Štamparija Obod i Obod Geneks /Genex/ iz Cetinja, Rudnik mrkog uglja iz Berana, tivatska HTP Mimoza, Impregnacija drveta iz Kolašina. Cilj podrške je da uspješnim prestrukturiranjem kompanije postanu privlaènije za investitore, a kod onih koja su veæ privatna, otvaranje novih radnih mjesta. (kraj) dmc/bvm