Podgorica, (MINA) – Ministarstvo prosvjete i nauke pokrenuæe postupke za razrješnje s dužnosti direktora škola koji prekrše naredbu o zabrani uzimanja novca od uèenika za obrazovne aktivnosti koje nijesu predviðene nastavnim planom, saopšteno je danas iz tog vladinog resora. Ministarstvo je nakon više upozorenja direktorima da ne traže novac od roditelja i staratelja jer je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno, donijelo Naredbu o zabrani utvrðivanja participacije troškova obrazovanja uèenika. „Poslali smo dopis direktorima, ali pošto nijesmo bili zadovoljni sa kompletnim odgovorom, onda smo se opredijeli da to predoèimo u ovakav zakonski dokument – naredbu koja je kratka i sadrži samo jedan èlan“, rekao je na konferenciji za novinare resorni ministar, Sreten Škuletiæ. Prema njegovim rijeèima, u tom èlanu se navodi da se „u javnim ustanovama predškolskog, školskog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja zabranjuje da se za pokriæe troškova obrazovanja, nastavne i vanastavne aktivnosti, obezbjeðuju sredstva od uèenika i roditelja, odnosno staratelja“. Škuletiæ je kazao da je obrazloženje naredbe „dato na otprilike pola stranice“, pojašnjavajuæi da je taj akta zasnovan na Ustavu i Zakonu o vaspitanju i obrazovanju. „Pod pokrivanjem troškova obrazovanja za nastavne i vanastavne aktivnosti smatra se prikupljanje novca od uèenika i roditelja, odnosno staratelja za fotokopiranje testova, nabavku nastavnih sredstava i zbirki zadataka koji nijesu odobreni kao obavezni, udžbenici i priruènici, djeèja štampa, publikacije i druga pomoæna didaktièka sredstva“, kazao je on. Škuletiæ je dodao da su to i naknade za kreèenje, klimatizaciju i drugi rashodi za održavanje prostorija škole, naplata za kurseve, sekcije, klubove, igraonice, razlièite priredbe, predstave glumaca i zabavljaèa, kao i naknade za korišæenje fiskulturne sale i sportskih terena za organizovanje turnira u školi. „Važno je istaæi da se naredba ne odnosi na naknade koje je uèenik dužan da plati školi za uèinjenu štetu. Ako je neko napravio namjernu štetu, to se i dalje, u skladu sa zakonom, naplaæuje od poèinioca“, objasnio je on. Škuletiæ je kazao da se naredba odnosi na prinudnu naplatu svega onoga što nije obuhvaæeno nastavnim procesom, kao i da Ministartvo nije protiv organizovanja priredbi, predstava i sliènih dogaðaja, ali je jeste ako to plaæaju uèenici. „Ako je predviðeno da djeca obiðu neki kulturno-istorijski ili neki drugi objekat, ako je to u skladu sa programom, to škola treba da podmiri. Ako nije, smatramo da su to dodatni nameti i da ne bi trebalo da se uzimaju od djece“, rekao je on. Škuletiæ je kazao da se za te aktivnosti novac može obezbijediti putem sponzorstava. „Niko ne brani nikome da sponzoriše školu za bilo koje aktivnosti, ako je to odobreno od odgovarajuæih institucija“. On je rekao da je velika veæina roditelja, prema saznanjma Ministarstva, podržala naredbu tog vladinog resora. Sa naredbom su upoznate sve škole, nastavnici i uèenici, dok æe njeno sprovoðenje kontrolisati prosvjetna inspekcija. „Trudiæemo se da sve ovo bude ispoštovano“, kazao je Škuletiæ, navodeæi da se naredbom štiti ne samo crnogorski sistem obrazovanja, veæ i uèenici i roditelji. Komentarišuæi pritužbe škola da nemaju dovoljno novca za realizaciju nastavnih programa, Škuletiæ je rekao da se taj problem može riješiti na relaciji Ministarstvo-škola. „Škole moraju izraziti taj problem prema Ministarstvu, pa da vidimo, jer mi taèno znamo koliko se iz budžeta izdvaja prema kojoj školi“, naveo je on. „Da li ima ima izuzetaka, ja vam ne mogu kazati - 100 odsto je kod nas sve èisto, ali æemo mi pokušati da i to regulišemo“, kazao je Škuletiæ i pozvao škole koje smatraju da ne dobijaju dovoljno novca ili u skladu sa pravilnikom, da se obrate Ministarstvu, kako bi se utvrdilo zašto je to tako. Upitan da li je upoznat da gimnazijalci iz Bara i Budve štrajkuju, i da æe im se pridružiti kolege iz Bijelog Polja, zbog državne mature koja æe biti organizovana naredne godine, Škuletiæ je rekao da je matura definisana zakonom. „Pokušavamo da pripremimo sve kako bi matura 2010. godine, u skladu sa zakonom, bila održana u najnormalnojom proceduri, a ðaci bili pripremljeni. Prošle godine je bilo probno testiranje mature, a biæe i ove“, naveo je on. Škuletiæ je kazao da æe probna testiranja dati neke rezultate koji æe pomoæi da naredne godine ðaci budu što bolje pripremljeni za maturu. „Èudi me što se preuranjeno kaže da nešto neæe uspjeti, a mi smo tek u fazi priprema da nam to uspije. Tek se pripremaju materijali koji æe definisati izborne predmete“, zakljuèio je on. (kraj) del/žug