Beograd, (MINA-BUSINESS) – Ne postoji pravni osnov za zahtjeve Kosova i Metohije o povraæaju imovine u nekoliko bivših jugoslovenskih republika, saopštio je predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju Gašo Kneževiæ. „U Srbiji ne postoji nikakva moguænost da se o tome uopšte raspravlja, ne postoji pravni temelj. I u sluèaju Crne Gore bi trebalo obaviti temeljnu pravnu analizu, jer ta država nije potpisnica Sporazuma o sukcesiji. O tom zahtjevu Kosova i Metohije, mogu raspravljati samo države njegove potpisnice. Crna Gora to nije”, rekao je Kneževiæ, za list Danas. On smatra da bi sa crnogorske pozicije stvar mogla da bude problematièna u sluèaju da se radi o firmama sa Kosova i Metohije na koje vlasnièko pravo polažu, na primjer, firme iz centralne Srbije, pa preko njih i na njihovu imovinu u Crnoj Gori. „Crna Gora je priznala Kosovo kao nezavisnu državu i ona može na njega da gleda kao na entitet koji je bio u sastavu bivše Jugoslavije i pronaðe tako pravni osnov za raspravu o imovinskih zahtjevima iz Prištine. To je pitanje Crne Gore i Kosova i to nas ne tangira“, rekao je Kneževiæ. Ministar u kosovskoj Vladi, Artan Behrami, ranije je saopštio da æe se razgovori o povraæaju imovine najpre voditi sa Crnom Gorom, jer su vlasti te države do sada pokazale najviše konstruktivnost. Komisija osnovana u Prištini utvrdila je spisak od 172 fabrike, prodavnice, parcele u bivšim jugoslovenskim republikama za koje tvrdi da pripadaju preduzeæima sa Kosova i Metohije. Kosovska preduzeæa potražuju 104 objekta u Srbiji, 42 u Crnoj Gori, 15 u Bosni i Hercegovini (BiH), šest u Hrvatskoj, èetiri u Makedoniji i jedno u Sloveniji. Kneževiæ je podsjetio da su pitanja imovine graðana i kompanija riješena Aneksom G Sporazuma o sukcesiji. „Pitanje društvene i privatne imovine regulisano je tim aneksom tako da država stoji po strani. Sama zaštita je ostala na samim subjektima titularima te svojine“, objasnio je on. Kneževiæ je dodao da su autori Sporazuma o sukcesiji imali odbojan stav prma generalnoj supstituciji, koja podrazumijeva da se države same dogovore za cjelokupnu državnu, privatnu i imovinu firmi, sa èime se ni on ne slaže. „Prvo u generalnoj supstitucji pojedinci uvijek gore proðu. Drugo, jedna takva zaštita zahtijeva ogromnu pravnu službu i informacioni sistem, kakav nema nijedna od država sukcesora, sem možda Slovenija“, zakljuèio je Kneževiæ. (kraj) jlb