Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Prihodi budžeta za deset mjeseci iznose 996,9 miliona EUR, što je 9,7 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period, pokazuju podaci Ministarstva finansija. U Jesenjoj analizi makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi za ovu godinu navodi se da prihodi budžeta u deset mjeseci bilježe stabilan i kontinuiran rast. Rashodi budžeta, za isti period, realizovani su u iznosu od 1,11 milijardi EUR i poveæani su 6,4 odsto u odnosu na prošlu godinu. “Najveæi uticaj na poveæanje rashoda imalo je aktiviranje garancija za Kombinat aluminijuma (KAP) u iznosu od 103,1 milion EUR”, objasnili su iz Ministarstva. Deficit budžeta je za deset mjeseci dostigao iznos od 115,5 miliona EUR ili 3,5 odsto procijenjenog bruto domaæeg proizvoda (BDP). “Kada se izuzmu garancije, deficit za isti period iznosi 12,5 miliona EUR ili 0,4 odsto BDP-a”, rekli su iz Ministarstva finansija. Državni dug na kraju oktobra iznosio je, kako su naveli, 1,83 milijarde EUR ili 55,3 odsto procijenjenog BDP-a. Unutrašnji dug iznosio je 471,7 miliona EUR, a dug prema nerezidentima 1,36 milijardi EUR ili 41,1 odsto BDP-a. Iz Ministarstva su rekli da javni prihodi za devet mjeseci iznose 993,6 miliona EUR ili 30 odsto BDP-a, što predstavlja poveæanje od 7,1 odsto, odnosno nominalno za 65,7 miliona EUR, u odnosu na isti period prošle godine. Javna potrošnja za devet mjeseci iznosila je 1,1 milijardu EUR ili 33,3 odsto procijenjenog BDP-a i veæa je 6,8 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Deficit javnog sektora na kraju treæeg kvartala je 110,4 miliona EUR ili 3,3 odsto BDP-a. Iz Ministarstva su najavili da æe prihodi budžeta u srednjoroènom periodu, u apsolutnom iznosu, postepeno rasti, sa 1,26 milijardi EUR u narednoj godini, na 1,34 milijarde EUR u 2016. godini, dok æe se njihovo uèešæe u BDP-u postepeno smanjivati do nivoa od 33,7 odsto u 2016. godini. Analiza makroekonomskih trendova, u prvih deset mjeseci, ukazuje na realnost ostvarenja projekcije ekonomskog rasta od 2,6 odsto u ovoj godini. “Realni rast BDP-a u srednjem roku je projektovan na nivou 3,6 odsto u narednoj godini, 3,5 odsto u 2015. i 3,8 odsto u 2016. godini. Imajuæi u vidu ekonomske prilike u eurozoni i razvoj dogaðaja u zemlji, projekcija ekonomskog rasta je konzervativna”, naveli su iz Ministarstva. Rast prihoda od turizma, kako su naveli, za devet mjeseci u odnosu na uporedni period, od 2,9 odsto generiše rast uslužnih djelatnosti poput maloprodaje i transporta, kao i veæe poreske prihode. Takoðe, industrijska proizvodnja u ovoj raste, kao rezultat, prije svega, rasta proizvodnje elektriène energije. “Godišnja stopa inflacije, mjerena indeksom potrošaèkih cijena, tokom ove godine imala je trend pada i kretala se od 4,2 odsto u januaru do 0,5 odsto u oktobru. Prosjeèna stopa inflacije, u periodu od januara do oktobra, iznosila je 2,6 odsto, što je ispod projektovanog nivoa za tekuæu godinu”, precizirali su iz Ministarstva. Broj zaposlenih u oktobru, po administrativnim izvorima, je iznosio oko 169,04 hiljade, a poveæan je u deset mjeseci 3,6 odsto u odnosu na uporedni period. Meðutim, u istom periodu poveæan je i broj nezaposlenih 5,6 odsto. Prosjeèna zarada u oktobru iznosila je 721 EUR, a prosjeèna neto zarada 475 EUR i ostala je na istom nivou kao u avgustu i septembru. “U prvih deset mjeseci u odnosu na isti period prošle godine, zarade su smanjene 0,4 odsto, neto zarade 1,8 odsto, dok su realne neto zarade manje 4,3 odsto, što ukazuje da se uticaj krize preliva preko zarada”, ocijenili su iz Ministarstva. Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) je u devet mjeseci iznosio 275,6 miliona EUR, što je 14,8 odsto manje u poreðenju sa prošlom godinom. U skladu sa makroekonomskim projekcijama i na osnovama principa fiskalne konsolidacije, za narednu godinu planiran je deficit javnih finansija od 1,3 odsto projektovanog BDP-a, dok je za 2015. projektovana ravnoteža, a za 2016. prelazak u suficit od 0,7 odsto procijenjenog BDP-a. Deficit budžeta æe se sa 1,98 odsto u narednoj smanjiti na 0,7 odsto u 2015, dok se za 2016. godinu planira uravnoteženje. “U cilju stvaranja sistema održivih javnih finansija u srednjoroènom periodu, planirano je da uèešæe javne potrošnje u BDP-u opada, sa 41,6 odsto BDP-a u narednoj godini, na 37,2 odsto BDP-a u 2016. godini, dok se u apsolutnom iznosu oèekuje postepeni rast javne potrošnje sa 1,46 milijardi EUR u narednoj godini na 1,48 milijardi EUR u 2016. godini”, precizirali su iz Ministarstva. U skladu sa tim, uèešæe državnog duga u BDP-u projektovano je na 56,9 odsto u narednoj, 55,3 odsto u 2015. i 52,3 odsto u 2016. godini. (kraj) sam