Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Vlada je na današnjoj sjednici usvojila Analizu realizacije poreske politike u prošloj godini, koja je bila usmjerena na dalje unaprijeðenje uslova poslovanja za razvoj preduzetništva, privlaèenje investicija, otklanjanje administrativnih barijera i generisanje neophodnih prihoda za finansiranje javnih funkcija. Tome je, kako je saopšteno iz Vlade, posebno doprinijelo unaprijeðenje zakonskih rješenja, konzistentnost i konkurentnost osnovnih poreskih stopa, ukidanje sitnih fiskaliteta, odbitaka i osloboðenja, kao i implemetacija Projekta objedinjene registracije i naplate. Politika oporezivanja u prošloj godini predstavljala je, kako je ocijenjeno, kontinuitet dotadašnjih aktivnosti u toj oblasti. »Takoðe, odreðene mjere poreske politike bile su usmjerene na ublažavanje posljedica finansijske krize i prevazilaženja nelikvidnosti, ukljuèujuæi ukidanje obaveze akontativnog placanja poreza na dobit pravnih lica, primjenu instituta reprograma poreskog i neporeskog duga, plaæanje poreza na dobit u ratama, kao i odloženo plaæanje carinskog duga«, navedeno je u Analizi. Poseban akcenat je dat aktivnostima vezanim za usklaðivanje poreskog i carinskog zakonodavstva sa zajednièkim evropskim /Acquis/. Državni prihodi u prošloj godini iznosili su oko 1,15 milijardi EUR i poveæani su jedan odsto, dok su lokalni smanjeni 24,9 odsto. Ukupni prihodi iznose 1,25 milijardi, što je 1,8 odsto manje u odnosu na 2010. godinu. U strukturi tih prihoda na državne se odnosi 92 odsto, a na lokalne osam odsto. U 2010. godini državni prihodi su u ukupnim uèestvovali sa 89,5 odsto, a lokalni sa 10,5 odsto. »Izmjenom poreskih propisa ustupljeni su dodatni prihodi sa državnog na lokalni nivo. U strukturi državnih prihoda za prošlu godinu, porezi uèestvuju sa 61,1 odsto, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje 30,5 odsto, carine 3,8, takse 1,5 i naknade 3,1 odsto«, objašnjeno je u Analizi koju je pripremilo Ministarstvo finansija. U strukturi državnih prihoda za 2010. godinu, koji su iznosili oko 1,14 milijardi, porezi su uèestvovali sa 58 odsto, doprinosi 33,1, carine 4,3, takse 1,9 i naknade 2,7 odsto. U strukturi lokalnih prihoda za prošlu godinu od 100,5 miliona EUR, lokalni porezi uèestvuju sa 44,21 odsto, takse 5,69 odsto, naknade 37,55 i ostali prihodi 12,55 odsto. U strukturi lokalnih prihoda za 2010. godinu porezi su uèestvovali sa 33,32 odsto, takse 4,22, naknade 51,49 odsto i ostali prihodi 10,97 odsto. Ukupni prihodi fiskalnog karaktera u prošloj godini, od 1,25 milijardi EUR, u procijenjenom prošlogodišnjem bruto domaæem proizvodu (BDP) uèestvuju sa 38,2 odsto. U 2010. godini to uèešæe je iznosilo 42 odsto, što znaèi da je u ovom izvještajnom periodu, u odnosu na prethodnu godinu, uèešæe fiskalnih prihoda smanjeno za 3,8 indeksna poena. Državni prihodi u procijenjenom BDP-u za prošlu godinu, koji iznosi oko 3,27 milijardi EUR, uèestvuju sa 35,1 odsto, dok je u 2010. iznosilo 37,6 odsto. U Analizi se podsjeæa da je poreska reforma u Crnoj Gori inicirana 2001. godine, a najznaèajniji rezultati odnose se na uvoðenje poreza na dodatu vrijednost, umjesto ranijeg poreza na promet u maloprodaji, sintetièko oporezivanje dohotka graðana i znaèajno smanjenje visine poreskih stopa, uz proširenje poreskog osnova. Uveden je i jedinstveni poreski identifikacioni broj (PIB) za sve poreske obveznike, princip samooporezivanja kod obraèunavanja i plaæanja poreskih obaveza i izjednaèavanje poreskog statusa domaæih i stranih preduzeæa. Izjednaèen je status domaæih i uvoznih akciznih proizvoda, uveden mehanizam za otklanjanje dvostrukog oporezivanja dobiti i dohotka graðana, stvorene normativne i sistemske pretpostavke za poèinjanje projekta objedinjene registracije i naplate poreza i doprinosa, kojim se obezbjeðuje da se sve poreske obaveze plaæaju na jednom mjestu, odnosno jednom „šalteru“. »Kod kreiranja poreske politike osnovno opredjeljenje je bilo primjena konkurentnih poreskih stopa sa što veæom poreskom bazom i što manjim brojem poreskih izuzeæa i osloboðenja. Stopa poreza na dobit preduzeæa od 2005. godine smanjena je na devet odsto i jedna je od najnižih stopa u regionu«, navedeno je u Analizi. »Takoðe, standardna stopa PDV-a od 17 odsto, kao i snižena od sedam odsto su jedne od nižih stopa u regionu«. U prethodnom periodu uvedena je jedinstvena stopa poreza na dohodak graðana koja se postepeno smanjivala, tako da od januara 2010. godine iznosi devet odsto, a zbirna stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti) 33,8 odsto i te stope su jedne od konkurentnijih u regionu. (kraj) bvm