Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora æe zaista imati krupan problem rješavanja daljeg rada Kombinata aluminijuma (KAP) ako na tenderu ne dobije zadovoljavajuæu ponudu i ne privatizuje kompaniju, smatra direktor Agencije za prestrukturiranje privrede Branko Vujoviæ. »Imamo velika oèekivanja od buduæeg kupca KAP-a, bojim se da ne budemo razoèarani. U sluèaju da privatizaciju riješimo kvalitetno, Crna Gora bi napravila znaèajan pomak naprijed«, rekao je Vujoviæ u intervjuu agenciji Mina-business. Crnogorska Vlada planira da ove godine raspiše tender za prodaju oko 65 odsto akcijskog kapitala KAP-a, a ugovor o prodaji potpiše poèetkom naredne godine. Vujoviæ je podsjetio da Vlada traži kupca koji bi mogao da investira 130 miliona USD u KAP, kako bi smanjio proizvodne troškove na nivo konkurencije, odnosno obezbijedio pozitivno tržišno poslovanje. »Imamo vrlo složenu situaciju u privatizaciji KAP-a. Najveæi problem su potrebne znaèajne investicije, kojima se rješava najveæi, ali samo dio problema. Buduæi kupac treba da pregovara sa kreditorima o iznosu dugova, a koliko god obaveza prenesemo na njega, ostaje ne malo pitanje socijalnog programa, kao i upošljavanja fabrika prerade, iskazivanja interesa za Rudnik boksita«, pojasnio je Vujoviæ. On je podsjetio da je KAP, èija je vrijednost ukljuèujuæi i tri fabrike prerade, procijenjena na oko 135 miliona EUR, optereæen visokim dugovima. Dugovi KAP-a su 1998. godine iznosili 250 miliona USD, dok su sada oko 276 miliona, uveæani za kamate, intervalutarne odnose i skrivene dugove. »Ne teba neka velika èuda oèekivati od cijene za akcije KAP-a u ovakvim uslovima«, rekao je Vujoviæ i dodao da je, prema jednom od moguæih scenarija koje su razradili savjetnici, moguæe i da kupac plati odreðen iznos novca za kontrolni paket dionica. Od ukupnog duga, takozvanim »stranim« kreditorima, odnosno podgorièkoj Vektri, londonskoj Standard banci i švajcarskom Glenkoru, KAP duguje 138 miliona USD. Strategija privatizacije predviða da o tim dugovima pregovara kupac KAP-a i traži evenutalno diskont. Vlada namjerava da preuzme dio duga KAP-a prema njoj, državnim kompanijama i fondovima, kao i predsankcioni. Vujoviæ je rekao da æe kupac moæi da pregovara sa stranim kreditorima o iznosu dugova, ili da, na primjer, uplati 150 miliona USD za akcije i ostavi Vladi da to riješi. »Nije realno oèekivati da buduæi investitor može riješiti strane i domaæe kreditore, investirati u opremu i tehnologiju, socijalni program. Onda bi ga to koštalo više nego što vrijedi KAP«, ocijenio je Vujoviæ. On je dodao da je Vlada procijenila da je za nju »najbezbolnije« rješenje da preuzme domaæe dugove. »To nije klasièno preuzimanje duga, veæ otpis potraživanja od KAP-a, koja ionako ne bi mogla nikad biti naplaæena zbog situacije u kompaniji. Trebalo bi da bude otpisano 64 miliona USD i osam miliona EUR duga Vladi, državnim preduzeæima, dijela Pariskom klubu i greškom dvostruko knjiženog prema Montenegrobanci«, saopštio je Vujoviæ. U javnoj raspravi o Nacrtu strategije privatizacije KAP-a najviše je raspravljano o dugovima, njihovom nastanku, ugovoru o reprogramu iz 2001. godine, kao i o menadžmentu i komercijalnim o isporuci aluminijuma sa Glenkorom. Prema rijeèima bivšeg ministra privrede Vojina Ðukanoviæa, ugovorom o reprogramu Vlada je obeæala stranim kreditorima da æe u sluèaju privatizacije, ako KAP-ne bude, ona ispuniti obaveze. »Vlada na osnovu takvih vrsta garancija nije imala nikakvih troškova iz Budžeta, niti ima bilo kakve bojazni da æe ih imati. To su obaveze KAP-a, a veæinski vlasnik daje podršku poštovanju obaveza. Za sluèaj privatizacije, obaveze prema kreditorima moraju biti izmirivane, i to treba tako posmatrati, a ne kao zaduženje Vlade«, smatra Vujoviæ. Prema njegovim rijeèima, Vlada je u ugovorima koje je potpisivao KAP sa povjeriocima uglavnom pismima podrške obezbjeðivala sprovoðenje obaveza kompanije, a nije davala »klasiène garancije«. Vujoviæ je rekao da nije èitao sve ugovore koje je KAP potpisao, ali da su to informacije kojima raspolaže. »Svaki ugovor, pa i ovi, imaju raskidne klauzule, definisan naèin i posljedice raskida, a vjerovatno predviðaju i meðunarodnu arbitražu. Bojim se da smo u raspravama imali komentare ljudi koji nijesu imali uvid u ugovore. Neka od pisama podrške sam èitao, ali se nijesam posebno tim bavio«, kazao je Vujoviæ. Bišvi potpredsjednik Vlade Žarko Rakèeviæ je u javnoj raspravi tvrdio da Vlada nikada nije dala saglasnost na potpisivanje ugovora o reprogramu dugova, a da su uprkos tome, u njeno ime garancije potpisali tadašnji ministri privrede i finansija, Vojin Ðukanoviæ i Miroslav Ivaniševiæ. Vujoviæ smatra da su pisma podrške bila dokumenta koja su bila jasna svima èlanovima Vlade prije tri, èetiri ili šest godina. Kao moguæi problem privatizaciji, uèesnici javne rasprave navodili su sluèaj u kojem bi se kao kupci KAP-a prijavili njegovi najveæi povjerioci, Vektra, Glenkor ili Standard banka. Vujoviæ smatra da kriterijumi u Strategiji, koji od strateškog investitora zahtijevaju proizvodnju najmanje 120 hiljada tona aluminijuma godišnje, ili finansijskog koji treba da ima minimum 300 miliona EUR vrijedne fondove pod upravljanjem, diskvalifikuju povjerioce. »Oni bi mogli da se prijave u sluèaju da se udruže sa kompanijom koja ispunjava kriterijume. Ako tako bude, ništa se ne mijenja, jer da bi bili izabrani moraju dati kvalitetnu ponudu«, smatra Vujoviæ. On je napomenuo da povjerioci neæe biti u nepovoljnijoj situaciji ako KAP bude prodat drugoj kompaniji, jer su zaštiæeni ugovorom o reprogramu, koji u sluèaju spora predviða meðunarodnu arbitražu. »Ako povjeroici ne pristanu da smanje potraživanja od KAP-a, onda neko mora da vraæa dug prema uslovima u ugovoru o reprogramu, Vlada ili investitor. Zato niko nije u nepovoljnijoj situaciji nego sada«, ocijenio je Vujoviæ. On je dodao da javna rasprava nije stvorila dobru atmosferu za privatizaciju, ali da neæe biti njenog odlaganja. »Bilo je konflikata, neargumentovanih polemika. Nadam se da to neæe odvratiti investitora, ali æe nam trebati malo više posla i argumentacije da bismo potencijalnim kupcima potvrdili da su svi izvještaji o KAP-u valjani i struèno uraðeni, iako æe sami investitori raditi svoje analize«, kazao je Vujoviæ. (kraj) dmc